„Balkanika“, italijanska i srpska koprodukcija snimljena u Srbiji

u takmičarskom programu Dana autora u Veneciji

Italijanska i srpska koprodukcija „Balkanika“, debitantski dugometražni film reditelja Nikole Sorčinelija, imaće svetsku premijeru u takmičarskom programu 23. izdanja Dana autora, poznatog i kao Giornate degli Autori, koji se održava u okviru 83. Međunarodnog filmskog festivala u Veneciji.

U glavnoj ulozi pojavljuje se italijanska glumica Matilda De Anđelis, dok posebnu važnost za domaću kinematografiju predstavlja činjenica da je film u potpunosti realizovan u Srbiji, uz učešće velikog broja domaćih filmskih profesionalaca.

Snimanje je održano tokom aprila i maja 2026. godine, najvećim delom u Sjenici i na Pešterskoj visoravni. Prostranstvo, surova lepota i gotovo nestvarna tišina tog kraja postali su važan deo vizuelnog identiteta filma, pretvarajući pejzaž u nešto mnogo više od pozadine pred kojom se odvija radnja.

U pričama o migraciji prostor nikada nije neutralan. On određuje tempo putovanja, pojačava osećaj neizvesnosti i podseća junake koliko su daleko od mesta koje su napustili, ali i od onoga koje pokušavaju da pronađu. Pešterska visoravan u „Balkanici“ dobija upravo takvu ulogu, kao teritorija između odlaska i dolaska, poznatog i nepoznatog, prošlosti koju protagonisti nose sa sobom i budućnosti čije obrise još ne mogu jasno da vide.

Putovanje započeto u tišini

Radnja filma smeštena je u trenutak kada je muzika zabranjena u Avganistanu. Dirigent jednog orkestra, kojeg tumači Babak Karimi, i njegov sin, tubista u interpretaciji Ivara Vafaeija, kreću Balkanskom rutom u potrazi za novim početkom.

Njihovo putovanje nije predstavljeno kao jednostavno kretanje ka sigurnijem mestu. Ono je ispunjeno neizvesnošću, gubicima, privremenim susretima i pokušajima da se sačuva deo identiteta u okolnostima u kojima je gotovo sve drugo dovedeno u pitanje.

Za čoveka čiji je život oblikovan muzikom, njena zabrana ne predstavlja samo ukidanje profesije. To je pokušaj oduzimanja jezika kojim se obraća svetu. Instrument koji nose sa sobom zato nije tek predmet iz prethodnog života, već dokaz da taj život još postoji, makar u sećanju, pokretu prstiju ili zvuku koji trenutno ne sme da se čuje.

Na putu im se pridružuje italijanska doktorka, koju igra Matilda De Anđelis. Susret troje ljudi sa različitim iskustvima menja pravac njihovih života i otvara prostor za priču o bliskosti koja nastaje tamo gde je najmanje očekujemo.

U glumačkoj postavi nalaze se i Đovani Toskano, kao i Babak Karimi, glumac poznat po saradnji sa brojnim značajnim autorima iranske i međunarodne kinematografije.

„Balkanika“ kroz jednu intimnu priču ulazi u mnogo šira pitanja. Šta čovek uspeva da sačuva kada ostane bez doma? Koliko ličnog identiteta može stati u ono što nosimo sa sobom? Može li umetnost opstati i onda kada je zvanično zabranjena? I šta se događa kada se ljudski životi, koje bi politika i geografija držale razdvojenim, ipak sretnu?

Srbija kao prostor priče i produkcije

Film je u potpunosti snimljen u Srbiji, a domaći deo projekta predvodila je beogradska produkcijska kuća This and That Productions.

Srpsku koprodukciju vodila je Snežana van Houwelingen, izvršna producentkinja bila je Milica Putnik Lukovac, dok je direktor filma Ivan Krstović. Među ključnim autorima domaćeg dela ekipe nalaze se direktor fotografije Damjan Radovanović, scenografkinja Dragana Baćović, snimatelj zvuka Filip Popadić i dizajnerka maske Višnja Karaulić.

Njihovo učešće pokazuje da međunarodna koprodukcija ne podrazumeva samo dolazak strane ekipe na atraktivne lokacije. U ovom slučaju domaći autori i filmski radnici učestvovali su u oblikovanju izgleda, zvuka i atmosfere filma, doprinoseći njegovom ukupnom umetničkom identitetu.

Projekat je podržao Filmski centar Srbije na konkursu za sufinansiranje proizvodnje manjinskih koprodukcija 2024. godine.

Scenario potpisuju Nikola Sorčineli i Andrea Brusa. Producenti filma su Ines Vasiljević i Stefano Sardo, dok su produkciju realizovale italijanske kuće Nightswim i Wildside, kompanija koja posluje u okviru Fremantle grupe, u koprodukciji sa kućom This and That Productions iz Srbije.

Za Sorčinelija „Balkanika“ predstavlja dugometražni rediteljski debi. Svetska premijera u takmičarskom programu Dana autora pruža mu priliku da prvi film predstavi publici, kritičarima i profesionalcima okupljenim na jednom od najvidljivijih mesta međunarodne kinematografije.

Program Giornate degli Autori tradicionalno je okrenut filmovima sa izraženim autorskim glasom, novim rediteljskim imenima i pričama koje savremene društvene teme posmatraju iz ličnog ugla. Upravo u takav okvir uklapa se i „Balkanika“, film koji pitanje migracije ne svodi na brojke i političke formulacije, već ga približava kroz odnose između konkretnih ljudi.

Saradnja koja dobija nastavak

„Balkanika“ je novi rezultat dugogodišnje saradnje produkcijskih kuća Nightswim i This and That Productions, koju predvode producentkinje Ines Vasiljević i Snežana van Houwelingen.

U okviru te saradnje nastao je i film „3 nedelje posle“ Miroslava Terzića, dobitnik nagrade Europa Cinemas Label na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, kao i film „Oče naš“ Gorana Stankovića.

Sva tri ostvarenja, „Balkanika“, „3 nedelje posle“ i „Oče naš“, trebalo bi da stignu u bioskope u Srbiji tokom jeseni 2026. godine.

Njihov dolazak pred domaću publiku pokazaće i različite pravce u kojima se savremena srpska kinematografija razvija kroz međunarodne koprodukcije. Takvi projekti omogućavaju razmenu iskustava, otvaraju prostor za saradnju domaćih autora sa ekipama iz drugih zemalja i pomažu filmovima da pronađu put do šire publike.

Ipak, najveća vrednost svake koprodukcije ostaje sam film. Sve produkcijske strukture, fondovi i međunarodna partnerstva na kraju moraju da se pretvore u priču koja će uspeti da zadrži pogled publike.

U slučaju „Balkanike“, ta priča počinje zabranom muzike, a nastavlja se putovanjem ljudi koji pokušavaju da pronađu mesto na kojem bi ponovo mogli da žive, stvaraju i budu saslušani.

Svetska premijera u Veneciji biće prvi susret filma sa publikom. Pejzaži Srbije, avganistanska muzika koja pokušava da preživi zabranu i sudbine ljudi na Balkanskoj ruti tada će se naći na istom platnu.

Možda je upravo u tome srž ove priče. Granice mogu zaustaviti telo, usporiti putovanje i promeniti nečiji život, ali je mnogo teže utišati ono što čovek nosi u sebi.

Photo credit: Promo