Treći Festival evropskog filma Brežice
Mesto na koje se dolazi zbog filma, a ostaje zbog atmosfere
Postoje festivali koji rastu brojem projekcija, gostiju i publike, ali postoje i oni koji već u prvim godinama uspeju da pronađu sopstveni karakter. Festival evropskog filma Brežice pripada ovoj drugoj grupi.
Njegovo treće izdanje biće održano od 26. do 29. avgusta 2026. godine, a program pokazuje da je manifestacija za veoma kratko vreme prevazišla okvire lokalnog kulturnog događaja. Brežice sve sigurnije zauzimaju mesto na regionalnoj festivalskoj mapi, oslanjajući se na spoj vrhunskog evropskog filma, istorijskog ambijenta, lokalne gastronomije i kulture uživanja koja ovde nije dodatak programu, već deo njegovog identiteta.
Filmovi se ne prikazuju u prostoru odvojenom od grada. Brežički dvorac, barokna arhitektura, Viteška sala, vinogradi i istorija kraja učestvuju u festivalskom iskustvu gotovo jednako kao platno i publika.
Upravo zbog toga Festival evropskog filma Brežice ne deluje kao manifestacija koja bi mogla biti jednostavno premeštena u bilo koji drugi grad. Njegov karakter proizlazi iz mesta u kojem se održava.
Festival sa dušom i srcem
Osnivač i programski direktor festivala Aleš Pavlin smatra da dobar filmski festival pre svega mora da ima dušu i srce.
„Tako smo osmislili i Festival evropskog filma i upravo to želimo svake godine da prenesemo publici, koja nam uzvraća svojom podrškom. Naravno, važni su i vrhunski filmovi i gosti“, naveo je Pavlin.
Ovogodišnje izdanje donosi deset večernjih projekcija, tri slovenačke premijere i dve slovenačke festivalske premijere. Brežice će ugostiti i znatno veći broj međunarodnih filmskih stvaralaca nego prethodnih godina.
Posebnu pažnju privlači dolazak filma nagrađenog Zlatnom palmom na ovogodišnjem Festivalu u Kanu. Takav naslov u programu mladog festivala pokazuje ambiciju organizatora da Brežice ne budu samo mesto naknadnog prikazivanja značajnih ostvarenja, već prostor u kojem regionalna publika može pravovremeno da se susretne sa filmovima o kojima govori evropska i svetska kritika.
„Verujemo da Brežice postaju mesto zbog kojeg vredi doputovati po najbolji evropski film“, poručio je Pavlin.
Ta ideja putovanja važna je za identitet festivala. U Brežice se ne dolazi samo da bi se pogledao film. Dolazi se da bi se nekoliko dana provelo u gradu čija je istorija već dugo povezana sa filmskom umetnošću, iako toga možda nisu svesni svi koji ga prvi put posećuju.
Velika imena evropskog filma
Ovogodišnji program okuplja ostvarenja nekih od najznačajnijih autora savremene evropske kinematografije.
Publika će imati priliku da pogleda novi film Pedra Almodovara „Gorki Božić“, kao i ostvarenje „Fjord“ Kristijana Munđijua, dobitnika ovogodišnje Zlatne palme u Kanu.
Na programu su i „Milost“ Paola Sorentina, „Dva tužioca“ Sergeja Loznice, „Novi talas“ Ričarda Linklejtera i „Franc“ Agnješke Holand.
Već sama imena autora ukazuju na raznovrsnost filmskih poetika koje će se susresti u Brežicama. Almodovarova emotivna raskoš, Sorentinova vizuelna preciznost, Munđijuovo posmatranje moralnih i društvenih sukoba, Lozničin odnos prema istoriji i politici, Linklejterova fascinacija vremenom i ljudskim razgovorom, kao i stalno interesovanje Agnješke Holand za pojedinca zarobljenog u velikim istorijskim okolnostima, predstavljaju različite pravce savremenog autorskog filma.
Program zato ne nudi samo niz poznatih imena. On omogućava publici da tokom nekoliko dana vidi koliko evropska kinematografija može biti stilski, tematski i politički raznolika.
U trenutku kada se filmovi sve češće gledaju pojedinačno, kod kuće i bez razgovora sa drugim ljudima, festival vraća ideju zajedničkog gledanja. Isti film u festivalskoj sali dobija drugačiju energiju, jer reakcije publike, tišina, smeh i kasniji razgovori postaju deo iskustva.
Nagrade Zlatno oko
Filmovi iz ovogodišnjeg programa takmičiće se za nagrade Zlatno oko, a o pobednicima će odlučivati međunarodni žiri.
Članovi žirija biće hrvatska glumica Leona Paraminski, slovenački reditelj Marko Naberšnik i kiparski reditelj Petros Haralambus, koji obavlja i funkciju umetničkog direktora festivala Cyprus Film Days.
Njihove različite profesionalne perspektive, glumačka, rediteljska i festivalska, mogle bi da doprinesu zanimljivom sagledavanju filmova koji dolaze iz različitih evropskih sredina.
Novost trećeg izdanja predstavlja nagrada za izuzetan doprinos evropskom filmu. Ime njenog prvog dobitnika organizatori će saopštiti sredinom avgusta.
Uvođenje ovakvog priznanja još je jedan znak da festival želi da gradi kontinuitet, tradiciju i odnos sa autorima čiji je rad oblikovao evropsku filmsku kulturu.
Nagrade na mladim festivalima nemaju dugu istoriju iza sebe, ali je upravo u prvim godinama najvažnije šta će one predstavljati. Zlatno oko može postati priznanje koje neće vrednovati samo zanatsku uspešnost, već i autorsku hrabrost, originalnost i sposobnost filma da publici promeni pogled na određenu temu.
Slovenačke priče pred domaćom publikom
Pored međunarodnih ostvarenja, značajan deo festivala pripada slovenačkoj kinematografiji.
Biće prikazan kratki igrani film „Dobrodošli kući“ Filipa Jembriha Jandrasa, koji prati Veru i njenog sina Jana tokom povratka u rodno Zagorje, ruralni kraj u Hrvatskoj iz kojeg je Vera deset godina ranije otišla u Sloveniju.
Priča o povratku ne podrazumeva samo dolazak na poznato mesto. Ona otvara pitanja doma, pripadanja, porodičnog sećanja i razloga zbog kojih ljudi odlaze. Povratak nikada nije jednostavno vraćanje onome što je nekada postojalo, jer se tokom odsustva menjaju i mesto i osoba koja mu se vraća.
U programu se nalazi i dugometražni film „Braća sa igrališta: početak“, sportska drama o generaciji slovenačkih odbojkaša koja je iz gotovo potpune anonimnosti izrasla u jednu od najcenjenijih reprezentacija na svetu.
Sportske priče često se grade oko konačne pobede, ali njihova prava snaga obično leži u godinama rada koje su joj prethodile. U treninzima bez publike, porazima, međusobnom poverenju i odluci da se nastavi čak i onda kada uspeh još nije vidljiv.
Film tako postaje više od hronike jednog sportskog uspona. On govori o generaciji, zajedništvu i načinu na koji grupa pojedinaca postaje tim sposoban da promeni sopstveno mesto na međunarodnoj sceni.
Grad koji je odavno postao filmska lokacija
Iako je Festival evropskog filma Brežice mlad, veza ovog grada sa filmom traje već decenijama.
Od osamdesetih godina prošlog veka Brežice i njihova okolina privlačili su domaće i međunarodne filmske ekipe. Razlog nije teško pronaći. Dvorci, istorijske sale, mostovi, arhitektura i pejzaži pružaju prostor koji pred kamerom može da pripada različitim epohama i svetovima.
Brežički dvorac poslužio je kao lokacija za snimanje filma „Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi“, u kojem su igrali Geri Oldman i Tim Rot, glumci koji će kasnije izgraditi neke od najznačajnijih karijera svoje generacije.
Dvorac Mokrice bio je mesto na kojem je britanski duo Pet Shop Boys snimio spot za pesmu „Heart“. U njemu se pojavio i ser Ijan Mekelen, mnogo pre nego što će širokoj publici postati poznat kao Gandalf iz filmske trilogije „Gospodar prstenova“.
Viteška sala inspirisala je i Džekija Čena, koji je u njoj, kao i na modelu napravljenom po njenom uzoru, snimao scene za film „Božji oklop“ iz 1986. godine.
Akcione sekvence snimane su i na starom gvozdenom mostu preko Save i Krke, dok su Brežice i njihova okolina bile deo televizijske serije „Vetrovi rata“ sa Robertom Mičamom.
Ove priče pokazuju da film u Brežice nije stigao sa osnivanjem festivala. Festival je zapravo pronašao mesto u kojem su kamera, scenografija i međunarodne ekipe već ostavile trag.
Ta istorija može postati jedna od njegovih najvećih prednosti. Publika danas ne dolazi samo da vidi savremena evropska ostvarenja, već i da boravi na lokacijama koje su već bile deo filmskog sveta.
Između baroka, filma i vina
Festival svoju privlačnost gradi i na spoju kulture i lokalnog načina života.
Barokna raskoš dvorca, umetnost uživanja u vinu, istorijske lokacije i večernje projekcije stvaraju atmosferu koja se ne završava izlaskom iz bioskopske sale.
U tom spoju nema potrebe za pretvaranjem da film postoji izvan svih drugih zadovoljstava. Naprotiv, razgovor o filmu često je najbolji upravo onda kada se nastavi za stolom, uz lokalno vino i ljude koji su istu projekciju doživeli na potpuno drugačiji način.
Hedonizam ovde nije suprotnost ozbiljnoj umetnosti. On predstavlja poziv da se filmu posveti vreme. Da se ne pređe odmah na sledeći sadržaj, već da se utisci zadrže, razmene i povežu sa prostorom u kojem su nastali.
Upravo to savremeni festivali mogu da pruže bolje od digitalnih platformi. Ne samo pristup filmu, već okolnosti u kojima će taj film postati uspomena.
Treće izdanje kao važna prekretnica
Prvo izdanje festivala može da počiva na entuzijazmu i novini. Drugo potvrđuje da ideja nije bila prolazna. Treće već zahteva jasniji identitet, organizacionu stabilnost i publiku koja želi da se vrati.
Festival evropskog filma Brežice upravo ulazi u tu fazu.
Ovogodišnji program pokazuje ambiciju, ali i sve jasniju predstavu o tome kakav festival želi da postane. Veliki evropski autori, međunarodni gosti, lokalna filmska istorija, slovenačke premijere i nagrade koje tek grade svoje značenje spojeni su u događaj koji više ne mora da se predstavlja samo kao nova inicijativa.
Brežice se postepeno pretvaraju u destinaciju za filmsku publiku iz Slovenije i regiona.
To ne znači da festival mora da postane što veći. Njegova prednost možda leži upravo u meri, bliskosti i mogućnosti da se autori, publika i filmovi susretnu bez osećaja industrijske gužve velikih međunarodnih manifestacija.
Dobar festival ne pamti se samo po naslovima koje smo pogledali. Pamti se po putovanju, gradu, sali, razgovoru nakon projekcije i osećaju da smo na nekoliko dana pripadali zajednici ljudi kojima je film važan.
Upravo takvu vrstu iskustva Brežice pokušavaju da ponude.
Treći Festival evropskog filma Brežice biće održan od 26. do 29. avgusta 2026. godine, u organizaciji Opštine Brežice, Posavskog muzeja Brežice i Zavoda za preduzetništvo, turizam i omladinu Brežica. Manifestaciju sufinansira Filmski centar Slovenije.
Četiri festivalska dana pokazaće da li je Brežicama uspelo ono što svaki mladi festival priželjkuje, da publika više ne dolazi samo zbog pojedinačnog filma, već zbog poverenja u program i osećaja da će na tom mestu uvek otkriti nešto vredno gledanja.
Sudeći prema ovogodišnjem izboru, taj trenutak je već veoma blizu.
Photo credit: Nives Tomše
