XII Malomfesztivál: Tri dana muzike, umetnosti i života sporijim ritmom
kraj vetrenjače u Oromu
Prašina na obući ovde nije znak da nešto treba očistiti. Ona je dokaz da smo nekoliko dana hodali između kukuruznih polja, plesali pod bagremovima, sedeli na slami, slušali muziku koju možda ranije nismo poznavali i dozvolili sebi da zaboravimo koliko je sati.
Od 6. do 8. avgusta, prostor kraj stare vetrenjače u Oromu ponovo će postati dom Malomfesztivála, manifestacije koja već dvanaest godina odbija da se ponaša kao klasičan veliki festival. Nema potrebe da bude glasniji, veći i spektakularniji od svih ostalih. Njegova snaga upravo je u bliskosti, nepredvidivosti i osećaju da se iza svakog ćoška može pronaći koncert, radionica, razgovor, pozorišna igra ili osoba sa kojom ćemo ostati budni do jutra.
Organizatori ga opisuju kao mali festival koji je istovremeno ogroman. U njegovom receptu nalaze se vetrenjača teška nekoliko tona, prstohvat kukuruznog polja, muzika dozirana po osećaju, književnost, rukotvorine, predavanja, dečja graja, ples i taman toliko haosa da sve postane ukusnije.
Malomfesztivál je tokom godina nazivan butik festivalom, festivalom svih umetnosti, porodičnim i bezgraničnim. Ipak, možda ga najbolje opisuje želja organizatora da to bude mesto na kojem se niko ne oseća kao stranac.
U Oromu nema gradske buke i žurbe. Može se zastati, sesti, odmoriti, pojesti nešto, poslušati koncert ili napisati pesma na papiru, u prašini ili samo u sopstvenoj glavi. Telefon se možda neće potpuno isključiti, ali će barem na trenutak prestati da bude najvažniji predmet u ruci.
Festival nas tako podseća na jednostavnu stvar koju savremeni život uporno pokušava da nam oduzme. Kada se krećemo sporije, imamo više vremena da primetimo prostor u kojem se nalazimo i ljude koji stoje pored nas.
Povratak mobi i ideji zajedničkog stvaranja
Ovogodišnje izdanje donosi određeni povratak festivalskim korenima. Organizatori najavljuju da neće biti velike bine niti jedne zvezde večeri oko koje će se graditi čitav program.
Umesto toga, pažnja se vraća manjim zajednicama, dnevnim sadržajima i ideji mobi, zajedničkog rada u kojem doprinos svakog pojedinca ima vidljiv smisao.
Takav pristup nije samo programska odluka. On govori i o tome kakvu vrstu zajednice festival želi da izgradi. Posetioci nisu zamišljeni isključivo kao publika koja dolazi da konzumira unapred pripremljen sadržaj. Oni su deo privremenog sveta koji nastaje oko vetrenjače, ljudi koji svojim prisustvom, razgovorima, plesom i spremnošću da učestvuju oblikuju njegovu atmosferu.
U vremenu kada veliki događaji često pokušavaju da privuku pažnju veličinom ekrana, brojem reflektora i imenima ispisanim najvećim slovima, Malomfesztivál bira drugačiji smer. Ovde najvažniji trenutak ne mora nužno da se dogodi na bini. Možda će nastati za stolom, u redu za hranu, tokom radionice, kraj logorske vatre ili u razgovoru između dvoje ljudi koji se do tada nisu poznavali.
Bagrenjak kao prostor muzičkih otkrića
Bagrenjak bina ponovo će biti jedno od glavnih mesta susreta različitih muzičkih pravaca, scena i jezika.
Program predvode izvođači iz Srbije, Mađarske i drugih zemalja, sa idejom da publika ne dobije samo potvrdu sopstvenog ukusa, već i priliku da pronađe muziku koju ranije nije znala da traži.
Među najzanimljivijim glasovima mađarske alternativne scene stiže Oláh Annamari, dok će novu energiju doneti sastavi Kajsije, TTRV, Turbo Trans Turiste i KOIKOI.
Jedno od ključnih imena srpske i regionalne nezavisne scene biće Repetitor, bend koji je svojim koncertima i beskompromisnim zvukom tokom godina ostavio dubok trag na generacije publike i mlađih autora.
Program donosi i nastupe izvođača kao što su Milovan, Yves Taquet iz kolektiva Goulash Disko, Hedonist i Furunculus.
Vuča, poznat kao član grupe Darkwood Dub, prvi put će se na festivalu predstaviti sa novim projektom Vuča Mikrokozma, dok u Orom stiže i Suhov.
Međunarodni karakter Bagrenjaka dodatno naglašava američki sastav Liturgy. Njihov eksperimentalni pristup blek metalu pomera granice žanra i koncert pretvara u intenzivno iskustvo koje verovatno neće prijati svakome. Upravo zato savršeno pripada festivalu koji publici ne obećava samo udobne i poznate zvukove.
Iz Mađarske dolaze BORU, November 6, JÜ, Fetisch Section i Hocuspony, dok Lucy Dreamin’ donosi još jednu vezu između mađarske i srpske muzičke scene.
Za plesniju stranu programa pobrinuće se Taxi Consilium i Nataleé, čiji će nastupi pomoći da život u Bagrenjaku ne uspori ni tokom noći.
Ovaj izbor pokazuje da Malomfesztivál program ne gradi prema čvrstim žanrovskim pravilima. Važniji su autentičnost, radoznalost i spremnost izvođača da publici ponude nešto što se ne može lako svesti na jednu oznaku.
Etnocamp, sto za kojim ima mesta za sve
Etnocamp nije zamišljen samo kao još jedna koncertna lokacija. To je prostor u kojem se muzika sluša, ali se u njoj i učestvuje. Tu postoji sto za kojim se može sesti, ples u koji se može uključiti i tradicija koja se ne čuva pod staklom, već se menja kroz susret sa savremenim zvukom.
U ovom delu festivala spajaju se etno muzika, narodna umetnost, višeglasno pevanje, romska pesma, poezija i različiti oblici moderne produkcije.
Mađarski sastav Héba gradi svet u kojem se razigranost i dubina ne isključuju. Njihove pesme povezuju obradu poezije, boemsku energiju i ritmove koji publiku pozivaju da se pokrene.
Grupa Vrelo iz Srbije spaja arhaične srpske melodije i višeglasno žensko pevanje sa pankom, rokom, regeom, dabom i elektronskom muzikom. Njihov rad pokazuje da tradicija ostaje živa upravo onda kada se ne plašimo da je suočimo sa sadašnjošću.
Hét Hat Club povezuje muzičko nasleđe Mađarske i Karpatskog basena sa balkanskim ritmovima, uličnom muzikom i andergraund energijom.
Drugo veče zatvoriće grupa KAL, jedan od najprepoznatljivijih sastava balkanske romske scene. Bend svoj stil opisuje kao „rock’n’roma“, povezujući romsku tradiciju sa rokom, pankom, ska muzikom, svingom, regeom, tangom i savremenim etno zvukom.
Osmi avgust biće posvećen i Svetskom danu romske pesme, međunarodnoj inicijativi koja povezuje jedanaest lokacija u sedam zemalja. Malomfesztivál joj se pridružuje drugi put, a tim povodom nastupiće Vojaka Shave, Luma Dui i Kale Lulugyi.
Večernje igranke pratiće vojvođanski tamburaški orkestar Pendergő, kao i sastavi Fokos i Forrás.
Romska pesma ovde neće biti predstavljena kao folklorni ukras programa. Ona dolazi kao živa umetnost, prostor sećanja, identiteta, otpora i neprestane promene.
BaZen i noChill bez pasoške kontrole za žanrove
Na lokacijama BaZen i noChill neće postojati potreba da se proverava kojem žanru određeni izvođač pripada. Dab, elektronika, hip hop, bas, analogni eksperimenti i klupska energija susretaće se bez strogo postavljenih granica.
Program donosi Siba iz Afrike i sastav Blistok, dok iz prostora elektronskog i urbanog zvuka stižu El Wise i DJ Vuča.
Posebno iskustvo obećava Lenhart Tapes feat. Zoja B, projekat u kojem se kasete, efekti, glas i elektronske teksture spajaju u živu izvedbu. Umesto savršeno uglačanog digitalnog zvuka, publika dobija slojeve šuma, fizičkog rukovanja trakama i nepredvidivosti koja nastaje pred njom.
Francuski Dubamix donosi spoj daba, elektronike i snažnog scenskog prisustva.
Tu su i Faktor X i Tom Ato sa zajedničkim setom, kao i Bellegance i Fraser, Jäger i Sesheta. Njihovi nastupi dodatno će proširiti muzički svet lokacija na kojima je neočekivani obrt gotovo jedino pravilo.
Malomfesztivál time ostaje veran ideji da muzika ne mora uvek biti unapred poznata da bi nas pokrenula. Ponekad je dovoljno prepustiti se programu i dozvoliti da nas slučajni prolazak pored jedne bine odvede u potpuno novi zvučni svet.
Najbogatiji dnevni program do sada
Dok mnogi festivali tokom dana čekaju večernje koncerte, Malomfesztivál upravo u dnevnim satima otkriva veliki deo svog karaktera.
Ovogodišnje izdanje najavljuje sadržajniji dnevni program nego ikada ranije.
Posetioci će moći da uče žongliranje, slažu Rubikovu kocku i učestvuju u radionicama posvećenim različitim rukotvorinama. Program obuhvata stvaranje pomoću kurkume, lončarstvo, izradu kolaža i narodno kožarstvo sa Dežeom Košem, dobitnikom priznanja Junior Prima.
Opservatorijum iz Segedina organizovaće posmatranje zvezda teleskopom, izložbu meteorita i astronomski kviz. Pogled ka noćnom nebu u ruralnom prostoru, daleko od velike količine gradske svetlosti, biće jedan od onih sadržaja koji festival povezuju sa mestom na kojem se održava.
Kolektiv Moduláris Kollektív priprema radionicu izrade mimova, čime digitalna kultura ulazi u program rukotvorina, razgovora i stvaranja.
Književni sadržaji uključuju promociju knjige „Maleficiarium Hungaricum“, posvećene mađarskim vešticama, kao nastavak prošlogodišnjeg predstavljanja „Bestiariuma“.
Publiku očekuju i dramske radionice, klub društvenih igara, takmičenje u slam poeziji, izložbe i program seksualnog obrazovanja sa Bogi Pete.
Udruženje za zaštitu životinja „Frida“ iz Kanjiže održaće radionicu o odgovornom i održivom držanju pasa, dok u Orom stiže i organizacija „Glas Lune“.
Program najavljuje i bavljenje smakom sveta, što možda zvuči ozbiljno, ali u kontekstu Malomfesztivála verovatno podrazumeva dovoljno humora, mašte i prostora za drugačije perspektive.
Festival na kojem su deca deo publike, a ne problem koji treba rešiti
Malomfesztivál od svojih početaka gradi identitet porodičnog festivala. To ne znači samo da je deci ulazak dozvoljen, već da je deo programa pažljivo osmišljen upravo za njih.
Dečji kutak će tokom čitavog vikenda nuditi radionice, muziku, igru i kreativne sadržaje.
Na radionici „Ljuljalica“, koju vodi Žuža Homolja Mesaroš, brojalice, zajedničko pevanje i živa svirka na fruli, violončelu i kobzi stvaraće prisno muzičko iskustvo za decu i roditelje.
Margit Svetnjik vodiće izradu instrumenata od prirodnih materijala i muzičku improvizaciju. Kulturno umetničko društvo iz Oroma organizovaće radionicu pečenja pogačica, dok će zainteresovani moći da upoznaju i osnovne principe Valdorf pedagogije.
Hajnalka Tarapčik priprema lutkarske predstave za mlađu decu, a Sintija Šarkanj radionicu zasnovanu na iskustvenom učenju za starije mališane.
Kalandor Kft. donosi interaktivnu pozorišnu avanturu u kojoj deca postaju deo priče, rešavaju zagonetke i sarađuju kako bi stigla do njenog kraja.
Izdavačka kuća Csirimojó organizovaće čitanje bajki i prateće radionice, dok će Arpad Bakoš i Zengető Trió održati koncert mađarske narodne muzike namenjen porodicama.
Kreativni program obuhvataće pustovanje vune sa Lenkom Mandić, oslikavanje gipsanih figurica sa Eminom Ciganović i slikarsku radionicu koju vodi Tijana Kukli Šćekić.
Takav pristup pokazuje da porodični festival ne mora da ublaži sopstveni umetnički identitet. Naprotiv, deca odrastaju okružena muzikom, pozorištem, zanatima, prirodom i odraslima koji stvaraju. Ona ne stoje sa strane, već postaju deo iste zajednice.
Sto dvadeset tri razloga da festival funkcioniše
Iza svake bine, radionice, obroka i uređenog prostora nalazi se veliki volonterski rad.
Ove godine prijavljen je rekordan broj volontera. Čak 123 osobe učestvuju u pripremi i realizaciji festivala. Pored ljudi iz Srbije i Mađarske, zahvaljujući Mladim istraživačima Srbije stižu i volonteri iz različitih delova sveta, od Azerbejdžana do Kolumbije.
Posebno je zanimljivo što je unutar njihove mreže upravo Malomfesztivál bio najtraženiji događaj.
Ta činjenica govori o atmosferi koju festival uspeva da stvori i među ljudima koji na njega ne dolaze samo kao posetioci. Volonteri rade, rešavaju probleme i pomažu da se program odvija, ali istovremeno postaju članovi privremene međunarodne zajednice.
Njihov doprinos odgovara ovogodišnjem povratku ideji mobi. Festival nije proizvod koji mala grupa ljudi predaje publici u gotovom obliku. On nastaje zajedničkim radom, a granica između organizatora, volontera, izvođača i posetilaca često postaje manje važna.
Zvezdano nebo, slama i dovoljno prostora za nova prijateljstva
Pored najavljenih programa, posetioce očekuju MalomSlam, bazar, kreativne radionice, besplatno korišćenje bazena i kampa, logorska vatra ukoliko vremenske prilike to dozvole, kao i oslikavanje svetlom.
Tu su i hrana, piće, zvezdano nebo, lenčarenje na slami, stara poznanstva i ljudi koji će tek postati prijatelji.
Sve će biti organizovano uz naglašenu ekološku svest i odgovornost prema prostoru, zemlji, vodi, vazduhu i živim bićima koja dele festivalsku lokaciju sa posetiocima.
Upravo u toj kombinaciji nalazi se ono što Malomfesztivál čini posebnim. Veliki broj sadržaja ne stvara osećaj da se mora stići na sve. Naprotiv, program postoji kao široka ponuda mogućnosti iz koje svako može da sastavi sopstveni festival.
Neko će tri dana provesti između koncerata. Neko će doći sa decom i najveći deo vremena ostati u radionicama. Drugi će otkriti knjigu, naučiti zanat, posmatrati zvezde ili jednostavno dugo sedeti u hladu.
Nema pogrešnog načina da se boravi na Malomfesztiválu, pod uslovom da se ostavi dovoljno prostora za radoznalost.
Dvanaesto izdanje bez potrebe da postane veliko
Malomfesztivál traje dovoljno dugo da više nije eksperiment, ali još uvek čuva osećaj događaja koji se iznova gradi sopstvenim rukama.
Njegova ambicija nije da postane najveći festival. Organizatori otvoreno govore da žele nešto drugo, da bude malo više od festivala.
To „malo više“ teško je izraziti brojevima. Ne vidi se samo u broju izvođača, radionica ili prodatih ulaznica. Nalazi se u osećaju da se niko ne mora ponašati kao stranac, u razgovorima koji traju duže od planiranog i u spremnosti ljudi da se svake godine vrate kraj iste vetrenjače.
Kampovi za izgradnju i ulepšavanje festivalskog prostora počeli su 26. jula i traju do 5. avgusta, dok se glumački kamp održava od 31. jula do 5. avgusta. Sam festival biće održan od 6. do 8. avgusta 2026. godine u Oromu.
Ulaznice su dostupne preko platformi Gigstix i Tixa, kao i na prodajnim mestima u Kanjiži, Senti, Subotici, Bečeju, Novom Sadu, Beogradu, Budimpešti i Segedinu.
Na ulazu će trodnevna ulaznica koštati 5.800 dinara, dnevna 2.000 dinara, dok porodična ulaznica za dvoje odraslih i decu mlađu od petnaest godina iznosi 3.000 dinara. Dostupna je i Community Support ulaznica namenjena onima koji žele dodatno da podrže festival.
Kada se početkom avgusta oko oromske vetrenjače ponovo okupe ljudi iz različitih gradova i zemalja, Malomfesztivál neće pokušavati da zaustavi vreme. Ponudiće nešto realnije i možda dragocenije, priliku da ga na tri dana osećamo drugačije.
Sporije, prisutnije i sa manje potrebe da neprestano gledamo šta se događa negde drugde.
Ponekad je za dobar festival zaista dovoljno nekoliko bina, mnogo volontera, vetrenjača, kukuruzno polje i ljudi koji su spremni da jedni drugima ne budu stranci.
Photo credit: Promo
