5. Dani katalonskog filma

Katalonija između mora, Pirineja i istorijskog sećanja

Peto izdanje Dana katalonskog filma biće održano od 24. do 26. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci, uz priče o kubanskim beguncima, humanosti, fašizmu, pirinejskom pesniku i legendi radničke Barselone.

Film je ponekad najkraći put do mesta koje ne poznajemo. Ne kroz razglednice i očekivane simbole, već kroz pejzaže, političke lomove, porodična sećanja i živote ljudi koji u zvanične istorije često stanu tek kao fusnota.

Peto izdanje Dana katalonskog filma dolazi u Jugoslovensku kinoteku od 24. do 26. oktobra, donoseći pet programa koji Kataloniju ne predstavljaju kao jednu zaokruženu sliku. Umesto toga, festival otvara različite prozore prema njenoj kulturi, istoriji i savremenom društvu, ali i prema temama koje odavno prevazilaze geografske granice.

Na filmskom platnu susrešće se kubanski begunci na improvizovanim splavovima, humanitarni projekat u Senegalu, evropska istorija fašizma, pesnik u Pirinejima i žena koja je postala legenda radničke Barselone.

Sedam života između Kube i Amerike

Festival će biti otvoren 24. oktobra u 19 časova dokumentarnim filmom „Balseros“, koji su 2002. godine režirali Carles Bosch i Josep M. Domènech.

Film prati sedmoro Kubanaca koji su se 1994. godine na improvizovanim splavovima otisnuli ka obalama Sjedinjenih Američkih Država. Autori se njihovim životima vraćaju sedam godina kasnije, beležeći šta se dogodilo nakon putovanja koje je trebalo da predstavlja beg, novi početak ili možda samo poslednju dostupnu mogućnost.

„Balseros“ ne ostaje na slici dramatičnog prelaska preko mora. Njegov pravi prostor nalazi se između odlaska i života koji dolazi posle njega. Šta se dogodi kada dugo zamišljana sloboda dobije svakodnevni oblik? Koliko čovek ponese sa sobom, a šta zauvek ostavi iza sebe?

Film je bio nominovan za Oskara i nagradu Goja, a priznanja je osvojio i na festivalima u Havani i na CPH.

Humanost u vremenu veštačke inteligencije

Drugi festivalski dan počinje 25. oktobra u 17 časova filmom „Baruma“ rediteljke Daniele Clementi.

U središtu priče nalazi se humanitarna radnica Marta, koja tokom boravka u Senegalu upoznaje projekat posvećen najugroženijim zajednicama. Njeno putovanje postepeno se širi izvan okvira klasične priče o humanitarnom radu i otvara pitanja o čoveku, odgovornosti i veštačkoj inteligenciji.

Susret tehnoloških tema sa neposrednim iskustvom zajednica koje se bore sa osnovnim životnim izazovima stvara prostor za važno pitanje: šta napredak zaista znači ako ne uključuje empatiju?

Posebnost ove projekcije biće dolazak Griselde Frey Fornés i Denisa Fornésa Gomisa, producenata filma i predstavnika udruženja Baruma. Nakon projekcije razgovaraće sa beogradskom publikom o filmu, projektu i iskustvima koja stoje iza prikazane priče.

Evropa koju film odbija da zaboravi

Istog dana, 25. oktobra u 19 časova, na programu je „Izmi“, zbirka dokumentarnih kratkih filmova o usponu fašizma i nacizma u Evropi tokom tridesetih i četrdesetih godina 20. veka.

Program čini pet priča: „Proglašenje Katalonske Republike“, „Mučeništvo Katalonije“, „Novi životi“, „Transfuzija krvi“ i „Preživeti Mauthauzen“.

Umesto jedne velike istorijske slike, „Izmi“ gradi sećanje kroz pojedinačne događaje, sudbine i svedočanstva. Upravo takav pristup podseća da političke ideologije nikada ne ostaju samo u govorima, knjigama i institucijama. Njihove posledice ulaze u svakodnevni život i menjaju tela, porodice, gradove i čitave generacije.

U vremenu kada se istorija često pojednostavljuje, prekraja ili koristi kao političko sredstvo, ovakvi filmski zapisi dobijaju dodatnu težinu. Oni ne govore samo o onome što se dogodilo, već i o odgovornosti da se prepoznaju obrasci koji se mogu vratiti.

Pirineji kao pejzaž i unutrašnje putovanje

Poslednji dan festivala, 26. oktobar, otvara u 19 časova igrani film „Kanigo 1883“ reditelja Alberta Naudína.

Zasnovan na stvarnim događajima, film povezuje pirinejske hronike jednog avanturiste sa intimnom pričom pesnika Žasinta Verdagera. Planinski pejzaž nije samo pozadina radnje. Pirineji postaju prostor istraživanja, samoće, stvaralaštva i susreta čoveka sa sopstvenim granicama.

Film oživljava kraj 19. veka, period u kojem su putovanje i upoznavanje udaljenih predela zahtevali drugačiju vrstu fizičke i unutrašnje izdržljivosti. U takvom svetu poezija, priroda i avantura ne postoje odvojeno. One postaju delovi istog pokušaja da se razume prostor, ali i sopstveno mesto u njemu.

Legenda o ženi koju je Barselona zapamtila

Festival će biti zatvoren 26. oktobra u 21 čas projekcijom filma „La Monjos“ rediteljke Mireie Ros.

Radnja prati dve devojčice iz radničke Barselone tridesetih godina, kroz čiju se priču oživljava legenda o neobičnoj ženi poznatoj kao La Monjos, odnosno „Ona s punđama“.

Gradovi često pamte ljude koje zvanična istorija ne beleži. Njihova imena opstaju kroz priče, glasine i uspomene koje se prenose sa generacije na generaciju. La Monjos pripada upravo tom neformalnom gradskom pamćenju, prostoru u kojem se stvarnost i mit više ne mogu sasvim razdvojiti.

Film je bio nominovan za nagradu Goja u kategoriji najbolje debitantske rediteljke, a zatvaranjem programa vraća publiku u Barselonu kakva se retko pojavljuje na turističkim slikama. To je grad radničkih četvrti, detinjstva, neobičnih figura i kolektivnog sećanja.

Katalonija iz više uglova

Ovogodišnji Dani katalonskog filma ne pokušavaju da ponude jednu definiciju Katalonije. Program je prikazuje kao prostor različitih jezika, iskustava, istorijskih trauma, društvene solidarnosti i umetničkih pogleda.

Od mora koje razdvaja Kubu od zamišljene budućnosti, preko Senegala i evropskih ratnih sećanja, do Pirineja i ulica Barselone, filmovi ovogodišnjeg programa kreću se kroz udaljena mesta, ali ih povezuje interesovanje za ljude koji pokušavaju da pronađu slobodu, smisao ili svoje mesto u istoriji.

Peto izdanje Dana katalonskog filma biće održano 24, 25. i 26. oktobra 2026. godine u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

Photo credit: Promo