BOŽO VASIĆ: „DISLOKACIJA – KADA VAM SE SVET OKRENE NAOPAČKE“
Dom je jedna od onih reči koje izgovaramo kao da joj je značenje stabilno. Adresa, soba, grad, poznata lica i mesto kojem se vraćamo. Ali šta se događa kada povratak više nije moguć, kada poznata ulica ostane samo na fotografiji, a život postane kretanje između granica i čekanje bez jasnog kraja?
Upravo u tom prostoru nastaje izložba „Dislokacija – Kada vam se svet okrene naopačke“ vizuelnog i medijskog umetnika Boža Vasića, otvorena 9. septembra u Galeriji Terra u Kikindi. Kroz 20 fotografija i dva video rada, „Između granica“ i „Prelazak“, Vasić govori o iskustvu izbeglištva, gubitku doma i neizvesnosti života na migrantskim rutama ka Evropi.
Polazeći od dokumentarnih snimaka nastalih na tim rutama, umetnik ih dovodi u vezu sa arhivskim fotografijama gradova razorenih ratom. Između te dve slike otvara se središnje pitanje izložbe. Šta ostaje čoveku kada prostor koji je nazivao domom više nije sigurno mesto kojem može da se vrati?
Sa jedne strane nalazi se grad čije su ulice, kuće i svakodnevica uništeni. Sa druge je čovek koji pokušava da pronađe novo mesto za život, noseći sa sobom sećanje na ono što je izgubio. Njegovo kretanje zato nije samo putovanje iz jedne države u drugu. To je prekid ličnog kontinuiteta, trenutak u kojem nestaju poznati oslonci, dok novi još nisu izgrađeni.
„Dislokacija“ govori upravo o tom vremenu između dva života. Prošlost više nije dostupna, a budućnost još nije počela. Vasićevi protagonisti nalaze se između granica, država, uspomena i mogućnosti. Njihovo čekanje nije predah, već stanje u kojem život mora da se nastavi iako mu pravac još nije poznat.
Naslov izložbe opisuje trenutak u kojem se ono što je do juče delovalo nepromenljivo iznenada raspadne. Dom, porodica, ulica, grad i osećaj pripadnosti prestaju da budu nešto što se podrazumeva. Svet se okreće naopačke, a čovek ostaje pred zadatkom da ponovo pronađe svoje mesto u njemu.
Iako polazi od iskustva migranata i izbeglica, izložba otvara pitanje koje se tiče svakog posetioca. Šta zaista znači imati dom? Koliko je naš osećaj sigurnosti čvrst i koliko brzo može nestati? Da li pripadamo prostoru ili prostor postaje deo nas tek kada ga izgubimo?
U vremenu u kojem ratovi, političke krize i prisilna raseljavanja menjaju živote miliona ljudi, granica u Vasićevim radovima prestaje da bude obična linija na karti. Ona postaje prostor kroz koji prolaze ljudske sudbine, mesto na kojem se prošli život sudara sa neizvesnom budućnošću.
Božo, poznat i kao Boja Vasić, živi i radi između Toronta i Beograda. Diplomirao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a profesionalno iskustvo sticao je kao reditelj dokumentarnih filmova. Njegova umetnička praksa danas obuhvata fotografiju, video, film i prostorne instalacije.
U središtu njegovog stvaralaštva nalaze se egzil, raseljavanje, granice, identitet i gubitak doma. Dokumentarni zapis kod Vasića nije samo svedočanstvo događaja, već polazna tačka za poetsko i lično promišljanje iskustva čoveka kojem je oduzet prostor pripadanja. Njegov pristup oblikovalo je i iskustvo života na prostoru bivše Jugoslavije, regiona čiju su noviju istoriju obeležili ratovi, migracije i promene granica.
Vasić je izlagao na međunarodnim umetničkim manifestacijama i bijenalima u Havani, Liverpulu, Tirani i portugalskom gradu Vila Nova de Cerveira. Njegovi radovi predstavljeni su u muzejima i galerijama širom Evrope, Severne i Južne Amerike i Azije.
Izložba „Dislokacija – Kada vam se svet okrene naopačke“ može se pogledati u Galeriji Terra do 13. oktobra 2026. godine. Pred njene radove vredi stati bez očekivanja lakih odgovora, jer Vasić ne nudi udobnost distance. Umesto toga, podseća nas na jednostavnu i neprijatnu činjenicu. Svet se može okrenuti u jednom trenutku, a dom je, mnogo pre nego što postane politička tema ili statistički podatak, jedna od najosnovnijih ljudskih potreba.
Photo credit: Božo Vasić
