Debi album Oxaja je pred vama

„Još 9 sati do kao nekog mira“

Dugo očekivani debi album benda Oxajo, „Još 9 sati do kao nekog mira“, konačno je pred publikom. Izdanje donosi deset pesama nastalih tokom gotovo tri godine rada, a objavljeno je za Glitch Records. Album će uskoro biti dostupan i na vinilu.

Neki albumi ne dolaze samo kao zbir pesama. Dolaze kao zapis vremena koje je prošlo, kao dnevnik procesa, čekanja, zastoja, pokušaja i povrataka. Dolaze kao dokaz da se muzika ne pravi samo onda kada sve ide lako, već i onda kada se kroz nju traži prostor mira, smisla i nečega što možemo nazvati svojim. Debi album benda Oxajo, simbolično nazvan „Još 9 sati do kao nekog mira“, pripada upravo toj vrsti izdanja.

Nakon skoro tri godine rada, album je konačno pred publikom. Objavljen je za Glitch Records i donosi deset pesama koje grade celinu posvećenu potrazi za mirom, vremenu koje prolazi brže nego što bismo želeli i pokušajima da se u buci svakodnevice sačuva nešto lično, krhko i važno.

Publika je već imala priliku da čuje neke od pesama koje sada postaju deo šire priče. Prethodno objavljene „Sijam“, „Moje vreme“, „Put“, „Čekam ih“ i „Čovek“ na albumu dobijaju novo mesto, jer više ne stoje same, već funkcionišu kao delovi jedne emotivne i zvučne mape.

Naslov „Još 9 sati do kao nekog mira“ nosi u sebi i nestrpljenje i ironiju i umor. Kao odbrojavanje do nečega što možda nikada ne dolazi u potpunosti, već se samo nazire. Taj „kao neki mir“ zvuči poznato svima koji pokušavaju da pronađu tišinu u ubrzanom danu, da uhvate dah između obaveza, očekivanja i unutrašnjih šumova. Oxajo taj osećaj ne pretvara u patetiku, već u pesme koje pulsiraju između intimnog i kolektivnog.

„Pesme su nastajale prilično lako, ali je put do završetka albuma bio dug i pun raznih okolnosti koje su nas usporavale i stavljale pred nove izazove. Zato danas, kada je album konačno pred slušaocima, imamo osećaj da smo završili nešto što prevazilazi muzički uspeh i ulazi u sferu ličnog i životnog postignuća. Posle svega, čini nam se da je svaki sat uložen u album imao smisla. Sada je red na publiku da ga prisvoji i dâ mu svoja značenja“, poručuju iz benda.

U toj izjavi nalazi se možda najtačniji opis albuma. On nije samo muzički rezultat, već i lični završetak jednog dugog procesa. Album kao pređena deonica, kao nešto što je tražilo vreme, strpljenje i izdržljivost. Kada bend kaže da je red na publiku da ga prisvoji i dâ mu svoja značenja, otvara se prostor u kojem pesme nastavljaju život izvan autora.

Na albumu se nalazi i nekoliko važnih saradnji. U pesmi „Sećam se“ gitaru je svirao Veljko Milinković iz benda Vizelj, dok je „Čekam ih“ pratećim vokalima obogatila Anjuta Janković. Pesma „Moje vreme“ nastala je u saradnji sa Đorđem Ćulafićem, poznatijim kao Džordži.

Deo debi izdanja je i album verzija pesme „MaMa“, koju je šira publika čula na takmičenju PZE 2025, kao i obrada pesme „Zauvek“ koju izvodi Senidah. Ovi izbori pokazuju širinu prostora u kojem se Oxajo kreće, između autorskog izraza, regionalnih referenci i želje da poznate motive prevede u sopstveni zvučni svet.

Vizuelni identitet izdanja takođe ima važnu ulogu u zaokruživanju albuma. Autor omota je Nemanja Nikolić, dok je vizuelni identitet oblikovao Bratislav Milenković. Miks i mastering potpisuje Boris Mladenović, a veliki deo produkcije radio je Dario Vuksanović.

Oxajo čine Dušan Strajnić, poznat i kao Stray Dogg, Dario Vuksanović i Marko Ajković, dok je bas gitaru na većini pesama svirao Marko Vlajčić. Već iz ovog sastava jasno je da je reč o projektu koji okuplja autore sa snažnim senzibilitetom, iskustvom i jasnim osećajem za atmosferu.

Album „Još 9 sati do kao nekog mira“ uskoro će se pojaviti i na vinilu, a pretprodaja je počela u prodavnici ploča Gramofonik. Ta vinilna dimenzija dobro se uklapa u duh izdanja, jer je ovo album koji traži slušanje kao iskustvo, ne samo kao prolaznu digitalnu stavku. Traži vreme, pažnju i spremnost da se uđe u njegov ritam.

U savremenom muzičkom prostoru, gde pesme često žive brzo i kratko, debi album Oxaja deluje kao pokušaj da se napravi celina koja se ne troši odmah. Njegove pesme govore o čekanju, prolasku vremena, unutrašnjoj napetosti i potrebi da se pronađe makar privremeni mir. Ne savršen, ne konačan, možda baš „kao neki“, ali dovoljno stvaran da se za njim krene.

„Još 9 sati do kao nekog mira“ zato nije samo naslov albuma, već i rečenica koja opisuje generacijsko stanje. Osećaj da smo stalno blizu odmora, razrešenja, tišine ili promene, ali da nas od toga uvek deli još nešto. Još jedan sat, još jedan dan, još jedan krug.

Oxajo na svom debiju ne nude konačne odgovore. Nude pesme koje ostavljaju prostor da se u njima pronađemo, izgubimo i možda, bar na trenutak, umirimo.

Photo credit: Zdravko Dulović i Milos Jakšić