Deset godina Pančevo Film Festivala
Pančevo ponovo postaje mesto susreta sa savremenim autorskim filmom
Neki festivali rastu kroz velike budžete, velike dvorane i sigurnu institucionalnu podršku. Drugi rastu upornošću ljudi koji iz godine u godinu veruju da film vredi prikazati čak i kada okolnosti nisu idealne.
Pančevo Film Festival pripada ovoj drugoj grupi.
Od 23. do 27. septembra PAFF obeležava svoje deseto izdanje i tokom pet festivalskih dana na više lokacija u Pančevu donosi približno četrdeset kratkometražnih i dugometražnih filmova, razgovore sa autorima i prateće programe.
Ulaz na sve programe je slobodan.
Jubilej tako postaje prilika da se podsetimo koliko je jedna decenija dovoljno dugo razdoblje da festival prestane da bude eksperiment i postane deo kulturnog identiteta grada.
PAFF je od početka pokušavao da Pančevu donese filmove koji retko stižu do redovne bioskopske distribucije. Autorske filmove, prve radove mladih reditelja, eksperimente, dokumentarce, eseje i ostvarenja koja se ne uklapaju u jednostavne žanrovske formule.
Deset godina kasnije, ta ideja ostaje ista.
Jubilej počinje jednim porodičnim povratkom
Festival će biti otvoren 23. septembra u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Pančeva srpskom premijerom filma „Male stvari“ hrvatskog reditelja Zvonimira Jurića.
U središtu filma nalaze se sestre Anica i Irena koje tokom jednog zimskog vikenda, zajedno sa Irenino dvoje dece, dolaze na ostrvo da posete oca i brata Ivana.
Povod okupljanju je očev plan da proda porodičnu zemlju.
Ali kao što to često biva u porodičnim pričama, pitanje imovine brzo postaje samo površina ispod koje se nalaze mnogo stariji odnosi.
Likovi ostaju zatvoreni u trošnoj porodičnoj kući i primorani su da se suoče sa stvarima koje su dugo ostajale neizgovorene.
Prošlost.
Krivica.
Očekivanja.
Porodične obaveze.
I odluka zbog koje će neko morati da podnese najveću žrtvu.
Već izbor filma za otvaranje dosta govori o programskom pravcu festivala.
Umesto spektakla, intimna tenzija.
Umesto velikih događaja, male odluke koje u životima likova postaju ogromne.
Film kao prostor u kojem sitnice prestaju da budu sitne
Naslov „Male stvari“ može se čitati gotovo kao programska izjava autorskog filma.
Veliki bioskopski spektakli često počivaju na velikim događajima.
Autorski film mnogo češće gleda ono što se na prvi pogled čini nevažnim.
Jedan pogled.
Neizgovorena rečenica.
Porodični ručak.
Odluka o zemlji.
Povratak u kuću koju smo napustili.
Upravo u tim svakodnevnim situacijama mogu da se nalaze godine potisnutih sukoba.
Zato izbor Jurićevog filma za otvaranje jubilarnog izdanja PAFF a deluje precizno.
Festival koji je deset godina posvećen drugačijim filmskim perspektivama otvara program pričom o tome koliko mnogo može da stane u ono što nazivamo malim stvarima.
A na kraju, Yugo ide u Ameriku
Ako festival počinje porodičnom pričom smeštenom u zatvoren prostor, završava se gotovo suprotno.
Putovanjem preko kontinenta.
Jubilarni PAFF zatvoriće dokumentarni film „Yugo ide u Ameriku“ Filipa Grujića i Alekse Borkovića.
Četvoro milenijalaca rođenih tokom devedesetih u SR Jugoslaviji seda u Yugo i kreće preko Sjedinjenih Američkih Država.
Automobil koji je godinama nosio etiketu jednog od najgorih automobila u američkoj istoriji postaje vozilo za mnogo veću potragu.
Šta uopšte znači biti najgori?
Put ih vodi kroz 24 savezne države, od Njujorka do Los Anđelesa.
Usput susreću ljude koji su tokom osamdesetih učestvovali u uvozu Yuga u SAD, savremene ljubitelje automobila, Amerikance i emigrante sa prostora bivše Jugoslavije.
Ali putovanje postaje i susret sa sopstvenom istorijom.
Generacija koja nije birala zemlju u kojoj je rođena niti okolnosti u kojima je odrastala pokušava kroz automobil koji je postao globalni predmet podsmeha da razume i sopstveno nasleđe.
Yugo kao predmet, mit i porodična uspomena
Teško je pronaći predmet koji na prostoru bivše Jugoslavije istovremeno može da bude toliko običan i toliko simboličan kao Yugo.
Za nekoga je bio prvi automobil.
Za nekoga porodično vozilo.
Za Ameriku je postao šala.
Za automobilsku istoriju neuspešan izvozni projekat.
Za novu generaciju može postati kulturni artefakt.
Upravo zato ideja da četvoro ljudi rođenih devedesetih krene tim automobilom preko SAD ima skoro savršenu dokumentarnu dramaturgiju.
Njihovi roditelji živeli su u zemlji koja je taj automobil proizvodila.
Oni su rođeni u trenutku njenog raspada.
A sada tim istim automobilom putuju kroz državu u kojoj je Yugo dobio sasvim drugačije značenje.
Dokumentarac tako prirodno prelazi iz automobilske priče u pitanje identiteta.
Šta nasleđujemo od zemlje koju gotovo da ne pamtimo?
I šta radimo sa stereotipima koje su o toj zemlji proizveli drugi?
Festival koji se, kako kaže njegov selektor, stalno diže iz pepela
Glavni selektor festivala i reditelj Aron Sekelj jubilej opisuje kao rezultat opstanka uprkos okolnostima koje festivalu nisu uvek išle naruku.
„PAFF je festival koji iznova i iznova uspeva da se digne iz pepela i pronađe i privuče k sebi ljude koji razumeju i veruju u vrednost koju on ima u kulturnom životu, kako Pančeva, tako i cele zemlje i regiona“, kaže Sekelj.
U toj rečenici krije se realnost velikog broja nezavisnih kulturnih inicijativa u Srbiji.
Festival nije samo ono što publika vidi tokom nekoliko dana.
Iza njega postoje meseci organizacije.
Prijave.
Selekcija.
Pregovori sa distributerima.
Titlovi.
Tehnička priprema.
Putovanja autora.
Finansiranje.
Traženje prostora.
I stalna neizvesnost da li će sledeće izdanje uopšte biti moguće.
Kada festival dođe do desetog izdanja, jubilej zato nije samo broj.
To je dokaz opstanka.
Četrdesetak filmova koji odbijaju isti kalup
Ovogodišnji filmski program obuhvata igrane i dokumentarne filmove, eksperimentalne radove i filmske eseje.
Biće prikazani kratki, srednjemetražni i dugometražni filmovi.
Većina ostvarenja prvi put će biti prikazana u Srbiji.
Program je raspoređen u četiri osnovne celine, od kojih svaka ima različitu funkciju.
Dve su takmičarske.
Jedna je okrenuta širem festivalskom filmu.
Jedna budućnosti autora koji tek treba da snimi svoj prvi dugometražni film.
Takva struktura omogućava festivalu da istovremeno predstavi već formirane autorske glasove i ljude koji tek ulaze u filmski svet.
Svetionici i filmovi koji prvi put dolaze pred domaću publiku
Glavna takmičarska selekcija nosi naziv „Svetionici“.
Svi filmovi u ovom programu imaće svoje srpske premijere na PAFF u.
O najboljem ostvarenju odlučivaće profesionalni žiri iz sveta filma, a pobedniku pripada festivalska nagrada „Svetionik“.
Naziv selekcije dobro opisuje ono što ozbiljan filmski festival može da bude.
Ne nužno neko ko publici kaže kojim putem mora da ide.
Više neko ko osvetli nešto što bi inače moglo da ostane neprimećeno.
Savremena filmska produkcija toliko je velika da je gotovo nemoguće pratiti sve što nastaje.
Festivali zato imaju ogromnu odgovornost.
Njihov program nije samo zbir filmova.
To je izbor.
Neko je pogledao stotine naslova i odlučio da upravo ovih nekoliko zaslužuje vreme publike.
„Rani radovi“ i pravo mladih da odlučuju o filmu
Takmičarska selekcija kratkog filma „Rani radovi“ posvećena je mladim autorima.
Ali ono što je možda još zanimljivije jeste sastav žirija.
O nagradi „Dimnjak“ odlučuje Mladi žiri koji čine srednjoškolci i filmski entuzijasti.
Uz mentorsku podršku profesionalaca, oni neće birati samo najbolji film.
Odlučivaće i o nagradama za režiju, scenario, fotografiju, montažu, mušku i žensku ulogu.
To je veoma važan deo razvoja filmske publike.
Mladim gledaocima ne govori se samo „gledajte filmove“.
Daje im se odgovornost da ih analiziraju.
Da argumentuju mišljenje.
Da se ne slože jedni sa drugima.
Da razmišljaju zašto jedna montažna odluka funkcioniše, zašto je određena glumačka izvedba ubedljiva ili zašto ih neki scenario nije osvojio.
U trenutku kada se veliki deo vizuelnog sadržaja konzumira kroz beskonačno skrolovanje, takav odnos prema filmu postaje gotovo pedagoški čin.
Publika se ne rađa sama
PAFF među svojim važnim ciljevima od početka ističe razvoj nove filmske publike.
To je izraz koji se često koristi, ali iza njega stoji veoma konkretan problem.
Ako publika godinama ima pristup samo jednom tipu filmova, teško je očekivati da će sama razviti interesovanje za nešto što nikada nije imala priliku da vidi.
Filmska publika se gradi.
Prvim odlaskom na festivalsku projekciju.
Prvim filmom koji zbuni.
Prvim razgovorom sa rediteljem.
Prvim iskustvom filma kojem kraj nije potpuno jasan.
Prvim neslaganjem sa prijateljem nakon izlaska iz bioskopa.
Upravo takvi trenutci menjaju odnos prema filmu.
Od zabave koju konzumiramo do umetnosti sa kojom ulazimo u razgovor.
Pafforama za one koji žele širu sliku sezone
Program „Pafforama“ okrenut je najširoj bioskopskoj publici.
Donosi izbor festivalskih i autorskih ostvarenja koja su obeležila aktuelnu i prethodnu filmsku sezonu.
Ovde poslednju reč nema profesionalni žiri.
Ima publika.
Gledaoci će svojim glasovima odlučiti koji film zaslužuje priznanje.
Takva selekcija ima važnu funkciju između zahtevnijeg takmičarskog programa i publike koja možda prvi put dolazi na festival autorskog filma.
Ne mora svako da poznaje filmsku teoriju da bi ozbiljno reagovao na film.
Ponekad je dovoljno da sedne u salu i dozvoli da ga nešto iznenadi.
„Svetla budućnost“ i autor pre prvog dugometražnog filma
Posebnu poziciju ima revijalna autorska selekcija „Svetla budućnost“.
Ona je posvećena reditelju koji još nije snimio dugometražni film.
Kroz izbor prethodnih radova i prateći program publika može da prati razvoj jednog autorskog glasa pre nego što stigne do prve velike forme.
U filmskoj kulturi često primećujemo reditelja tek kada snimi dugometražni prvenac.
Ali autor ne nastaje tog dana.
Pre njega postoje studentski filmovi.
Kratki radovi.
Eksperimenti.
Promašaji.
Promene stila.
Pokušaji da se pronađe sopstveni jezik.
„Svetla budućnost“ upravo taj proces stavlja u prvi plan.
Umesto da čeka potvrdu, festival pokušava da prepozna potencijal.
Zašto su kratki filmovi važni i kada autor želi da snima dugo
Kratkometražni film često se pogrešno tretira kao vežba.
Kao nešto što mladi reditelj mora da uradi pre nego što dobije priliku za „pravi“ film.
Ali kratka forma ima sopstvenu logiku.
Neke ideje jednostavno ne treba razvlačiti na devedeset minuta.
Neke najbolje funkcionišu u deset.
I upravo kroz kratke radove vrlo često možemo da vidimo autora u njegovom najhrabrijem izdanju.
Budžeti su manji.
Rizik je drugačiji.
Postoji više prostora za eksperiment.
PAFF kroz svoj program već godinama insistira upravo na tome da dužina ne određuje vrednost filma.
Pančevo kao grad festivala, ne samo njegova lokacija
PAFF od 2014. godine organizuju filmski radnici i kulturni radnici iz Pančeva i okoline okupljeni oko udruženja Pančevački filmski festival.
To lokalno poreklo je važno.
Festival nije projekat koji je slučajno smešten u Pančevo.
On je iz tog grada nastao.
Zato njegov doprinos nije samo u tome što tokom pet dana donosi filmove.
On stvara razlog da se filmska kultura razvija i izvan Beograda.
U zemlji u kojoj se veliki deo kulturnog programa koncentriše u prestonici, svaki održiv festival u drugom gradu menja mapu kulturnog života.
Publika ne bi trebalo da putuje stotinama kilometara da bi gledala savremeni autorski film.
Ponekad film treba da dođe njoj.
Besplatan ulaz kao važna odluka
Ulaz na sve programe jubilarnog izdanja je slobodan.
U vremenu u kojem kulturna participacija sve više zavisi i od ekonomskih mogućnosti publike, ta informacija nije samo praktična.
Ona određuje ko može da bude deo festivala.
Srednjoškolac.
Student.
Neko ko nikada nije bio na filmskom festivalu.
Neko ko možda ne bi kupio kartu za film autora čije ime prvi put vidi.
Kada uklonite cenu ulaznice, uklanjate makar jednu prepreku između publike i nepoznatog filma.
A upravo je nepoznato ono što festival treba da ponudi.
Film ne završava kada se upale svetla
Jedna od osnovnih ideja PAFF a jeste da projekcija ne bude kraj iskustva.
Razgovori sa autorima i neposredni susret publike sa filmskim stvaraocima sastavni su deo festivalskog programa.
To može potpuno promeniti način na koji gledamo delo.
Pitanje koje nam tokom filma deluje kao mana možda ima veoma konkretan autorski razlog.
Scena koja izgleda jednostavno možda je bila najteža za snimanje.
Lik može nastati iz stvarnog iskustva.
Dokumentarac može otvoriti etički problem koji publika nije ni primetila.
U razgovoru nakon filma gledaoci dobijaju priliku da vide proces iza završene slike.
A autor prvi put direktno vidi šta je film napravio ljudima koji ga gledaju.
To je razmena koju nijedna streaming platforma ne može potpuno da zameni.
Deseto izdanje kao dokaz da postoji publika
Aron Sekelj kaže da ovogodišnji program okuplja autorke i autore „unikatnog, inovativnog i beskompromisnog izraza“ i filmove koji vraćaju veru u moć filmske umetnosti da pokrene gledaoca.
To možda zvuči kao velika ambicija.
Ali festivali poput PAFF a upravo zbog nje postoje.
Ne da prikažu ono što već znamo da želimo.
Nego da nas suoče sa nečim što još nismo naučili da tražimo.
Deseto izdanje zato nije samo proslava prethodnih devet.
Ono potvrđuje da u Pančevu postoji publika spremna da dođe na film za koji možda nikada ranije nije čula.
Da ostane na razgovoru.
Da diskutuje.
Da glasa.
Da se vrati sledećeg dana.
To je možda najvažniji rezultat festivala.
Pet dana i mnogo različitih odgovora na isto pitanje
Od „Malih stvari“ Zvonimira Jurića do dokumentarnog putovanja „Yugo ide u Ameriku“, jubilarni PAFF kretaće se između intimnih porodičnih odnosa, istorije, identiteta, savremenih društvenih pitanja i različitih eksperimenata sa filmskom formom.
Takmičarski „Svetionici“ donose srpske premijere.
„Rani radovi“ daju prostor mladim autorima i mladom žiriju.
„Pafforama“ vraća odluku publici.
„Svetla budućnost“ gleda prema autorima čiji najvažniji filmovi možda tek dolaze.
Četrdesetak filmova neće ponuditi istu vrstu iskustva.
I upravo je u tome poenta.
Dobar festival ne pokušava da objasni publici kakav film treba da voli.
On joj pokaže dovoljno različitih filmova da sama otkrije odgovor.
Od 23. do 27. septembra Pančevo ponovo postaje jedno od mesta na kojima će taj odgovor moći da se traži.
A posle deset izdanja, PAFF više ne mora da dokazuje da autorski film u ovom gradu ima publiku.
Ona će, kao i prethodnih godina, već sedeti u sali.
Photo credit: PAFF promo
