„Nesvrstani svet“ u Muzeju afričke umetnosti
Kada nedovršena kupola postane svedok jedne velike ideje
Postoje izložbeni prostori koji služe kao neutralna pozadina umetničkim delima. A postoje i oni u kojima zidovi već nose toliko istorije da ih je nemoguće posmatrati samo kao arhitekturu.
Kupola Muzeja afričke umetnosti u Beogradu pripada ovoj drugoj grupi.
Njena izgradnja započela je krajem osamdesetih, u trenutku kada se Beograd pripremao za Devetu konferenciju Pokreta nesvrstanih 1989. godine. Nikada nije u potpunosti završena. Gotovo četiri decenije kasnije, upravo taj nedovršeni prostor postaje mesto izložbe „Nesvrstani svet“, posvećene jednoj od najvažnijih političkih i kulturnih međunarodnih priča koje su povezivale Beograd sa Afrikom, Azijom, Latinskom Amerikom i zemljama današnjeg Globalnog juga.
Povod je 65 godina od Prve konferencije Pokreta nesvrstanih, održane u Beogradu 1961. godine. Jubilej je u srpskoj prestonici obeležen Komemorativnim sastankom predstavnika brojnih država, dok „Nesvrstani svet“ istoriju tog pokreta posmatra iz prostora institucije čija se sopstvena biografija sa njim više puta neposredno ukrštala.
Zbog toga ova izložba nije samo priča o prošlosti.
To je priča o jednom gradu, jednom muzeju i ideji međunarodne solidarnosti koja se, šezdeset pet godina kasnije, ponovo nalazi pred pitanjem šta danas može da znači.
Kupola koja nikada nije završena
Muzej afričke umetnosti pripremao se 1989. godine za trenutak kada će Beograd ponovo postati domaćin liderima i delegacijama nesvrstanih zemalja.
Obnova Muzeja tada je bila deo priprema za veliki međunarodni skup, a započeta je i izgradnja kupole koja je trebalo da proširi njegov prostor.
Samit je održan.
Jedna politička epoha uskoro je počela da se zatvara.
Kupola je ostala nedovršena.
Danas upravo ta činjenica daje prostoru gotovo neplaniranu simboliku. Njegovi zidovi nisu rekonstrukcija istorije niti scenografija napravljena za izložbu. Oni su njen stvarni ostatak.
Kada u takav prostor uđe dokumentarna građa o Pokretu nesvrstanih, arhitektura prestaje da bude samo okvir.
Postaje dokaz.
„Posebna vrednost ove izložbe jeste činjenica da je postavljena u prostoru koji i sam nosi snažnu simboliku. Kupola Muzeja nastajala je u vreme kada se Beograd pripremao za poslednji samit Pokreta nesvrstanih, a danas, gotovo četiri decenije kasnije, ponovo postaje mesto susreta i dijaloga“, ističe direktorka Muzeja afričke umetnosti Marija Aleksić.
Možda je teško zamisliti prikladnije mesto za razgovor o projektu koji je pokušavao da poveže politički i kulturno veoma različite države.
Prostor je ostao nedovršen.
Na neki način, i razgovor koji je u njemu započet pre nekoliko decenija još traje.
Beograd 1961. i svet koji nije želeo da bira između dva pola
Prva konferencija Pokreta nesvrstanih održana je u Beogradu 1961. godine.
Svet je tada bio duboko određen hladnoratovskom podelom, a veliki deo Azije i Afrike istovremeno je prolazio kroz procese oslobađanja od kolonijalne vlasti i uspostavljanja novih država.
U takvom trenutku nesvrstanost je nudila pokušaj političkog prostora izvan dominantne logike svrstavanja uz jednu od dve velike sile.
Ali priča nije ostala samo u diplomatiji.
Pokret je proizvodio susrete.
Putovanja.
Kulturne razmene.
Izložbe.
Studentske programe.
Političke i ekonomske veze.
Dopisnike, fotografe, umetnike i stručnjake koji su se kretali između država koje bi u nekom drugačijem međunarodnom poretku možda imale vrlo malo međusobnog kontakta.
Upravo u tom širem okviru treba čitati i istoriju Muzeja afričke umetnosti.
Muzej kao posledica jednog drugačijeg pogleda na svet
Muzej afričke umetnosti u Beogradu nije institucija koja je slučajno nastala u gradu koji je nekada bio domaćin nesvrstanih samita.
Njegova istorija neraskidivo je vezana za period intenzivnih odnosa Jugoslavije sa afričkim zemljama.
Danas, kada govorimo o kulturnim odnosima Evrope i Afrike, često ih posmatramo kroz istoriju kolonijalizma, muzejske zbirke nastale u kolonijalnom kontekstu i savremene debate o restituciji.
Beogradski Muzej afričke umetnosti nastao je iz drugačijeg političkog i istorijskog odnosa.
To ga čini specifičnim i u regionalnom i u širem evropskom kontekstu.
Izložba „Nesvrstani svet“ zato ne koristi Muzej samo kao mesto predstavljanja arhivskog materijala.
Ona čita samu instituciju kao deo nasleđa o kojem govori.
Od 1961. preko 1989. do 2026.
Izložba povezuje tri vremena.
Prvo je 1961. godina i osnivačka konferencija Pokreta nesvrstanih u Beogradu.
Drugo je 1989. i Deveta konferencija, poslednji veliki samit Pokreta održan u jugoslovenskoj prestonici.
Treće je sadašnjost.
Između tih tačaka promenio se gotovo čitav politički pejzaž sveta.
Nestao je bipolarni hladnoratovski poredak.
Jugoslavija više ne postoji.
Neke članice Pokreta prošle su kroz ogromne društvene i ekonomske promene.
Pojavile su se nove sile.
Promenio se i jezik kojim razgovaramo o međunarodnim odnosima.
Ipak, pitanja zbog kojih je nesvrstanost nekada imala snažnu privlačnost nisu potpuno nestala.
Kako manje države mogu da zadrže političku autonomiju?
Kako izgleda saradnja koja nije zasnovana isključivo na odnosu velikih sila?
Šta solidarnost znači između zemalja sa različitim interesima?
Može li kulturna razmena da postoji izvan političke hijerarhije?
Izložba ne mora da ponudi konačne odgovore da bi ta pitanja ponovo učinila vidljivim.
Šta danas znači „nesvrstani svet“?
Sam naslov izložbe danas zvuči drugačije nego pre nekoliko decenija.
„Nesvrstani svet“ više ne može automatski da označava istu političku mapu kakva je postojala šezdesetih ili osamdesetih godina.
Ali može da otvori razgovor o svetu koji se ponovo menja.
Termin Globalni jug sve češće se koristi za veoma različite zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike čiji politički i ekonomski interesi nisu nužno identični, ali koje dele iskustvo neravnomerne globalne raspodele moći.
Nesvrstanost zato danas možemo posmatrati i kao istorijski eksperiment u traženju drugačijeg međunarodnog položaja.
Ne kao romantičnu sliku prošlosti u kojoj nije bilo sukoba i protivurečnosti.
Bilo ih je mnogo.
Već kao pokušaj da zemlje koje nisu želele da budu samo periferija tuđih političkih projekata pronađu sopstveni prostor delovanja.
Upravo ta ideja danas ponovo može biti zanimljiva.
Arhivi menjaju način na koji pamtimo
„Nesvrstani svet“ oslanja se na dokumentarnu građu brojnih domaćih institucija.
Materijale su ustupili Istorijski arhiv Beograda, Arhiv Jugoslavije, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Muzej grada Beograda, Muzej Jugoslavije, Radio Beograd, Radio televizija Srbije i Filmske novosti.
Takva građa omogućava da se velika istorija vidi kroz konkretne tragove.
Dokument.
Fotografiju.
Snimak.
Arhitektonski plan.
Glas.
Institucionalnu belešku.
Svaki arhiv istovremeno nešto čuva i nešto izostavlja. Upravo zato izložbe koje koriste dokumentarnu građu nisu samo rekonstrukcije događaja.
One su interpretacije.
Neko mora da odluči koji će dokument izvući iz kutije.
Koju fotografiju postaviti na zid.
Koji događaj povezati sa drugim.
Tako istorija ponovo dobija strukturu.
Izložba koja je nastala još 2021. godine
Autorski koncept „Nesvrstanog sveta“ nije nov.
Izložbu su 2021. godine osmislili kustosi Muzeja afričke umetnosti Emilia Epštajn, Ana Knežević i Milica Naumov, zajedno sa dr Nemanjom Radonjićem, profesorom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Njeno ponovno postavljanje povodom 65 godina od Prve konferencije Pokreta nesvrstanih pokazuje još jednu zanimljivu osobinu istorijskih izložbi.
One se menjaju čak i kada eksponati ostanu isti.
Dokument iz 1961. nije drugačiji 2026. nego što je bio 2021. godine.
Ali svet u kojem ga gledamo jeste.
Svaka nova politička kriza, promena odnosa velikih sila ili debata o Globalnom jugu utiče na način na koji čitamo stare pokušaje međunarodnog organizovanja.
Arhiv se ne menja.
Naš pogled se menja.
Rekonstrukcija kao sledeće poglavlje Muzeja
Dok izložba govori o istoriji, prostor u kojem se održava istovremeno usmerava pažnju prema budućnosti Muzeja.
Objektu je potrebna sveobuhvatna rekonstrukcija. Projektna dokumentacija je pripremljena, a prema informacijama koje Muzej dobija od nadležnih institucija, očekuje se početak radova.
„Istovremeno, ona nas podseća da Muzej i dalje čeka rekonstrukciju koja će obezbediti njegov dugoročni razvoj i očuvanje. Nadamo se da će najavljeni radovi uskoro početi i da će Muzej dobiti uslove kakve zaslužuje“, kaže Marija Aleksić.
U tom kontekstu nedovršena kupola dobija još jedan sloj značenja.
Ona je trag jedne nedovršene intervencije iz prošlosti, ali i podsetnik da kulturne institucije ne mogu živeti samo od istorijskog značaja.
Potrebni su im prostor, infrastruktura i uslovi da bi tu istoriju mogle da prenose dalje.
Pedeset godina Muzeja
Sledeća godina donosi Muzeju afričke umetnosti veliki jubilej.
Pedeset godina postojanja biće obeleženo 2027. godine.
Za instituciju posvećenu umetnosti i kulturama Afrike taj jubilej nije samo prilika za retrospektivu.
To je trenutak za pitanje šta ovakav muzej treba da bude u narednih pedeset godina.
Način na koji govorimo o Africi promenio se od sedamdesetih godina do danas.
Promenila se muzeologija.
Promenili su se odnosi prema predmetima, poreklu zbirki, autorstvu i reprezentaciji.
Promenila se i sama Afrika, kontinent od više od pedeset država i ogromnog broja kulturnih, političkih i umetničkih scena koje je nemoguće svesti na jednu priču.
Muzej sa takvim fokusom zato ne može samo da čuva svoju prošlost.
Mora stalno da menja način na koji je tumači.
EXPO 2027 i ponovni dolazak afričkih zemalja u Beograd
Godina jubileja poklopiće se sa još jednim velikim međunarodnim događajem.
Beograd će 2027. biti domaćin specijalizovane izložbe EXPO, a prema navodima Muzeja, učešće je do sada potvrdilo oko pedeset afričkih država.
Za Muzej afričke umetnosti to može otvoriti novu priliku za saradnju, programe i neposredne susrete.
Postoji zanimljiva istorijska simetrija.
Decenijama nakon vremena u kojem su odnosi sa afričkim državama predstavljali jedan od najvažnijih pravaca jugoslovenske spoljne politike, Beograd će ponovo ugostiti veliki broj njihovih predstavnika.
Ali 2027. neće biti 1961.
Niti bi trebalo da bude.
Pravo pitanje je kako iz istorijskih veza izgraditi savremen odnos koji ne živi samo od nostalgije.
Problem sa nostalgijom
Priča o Pokretu nesvrstanih na prostoru nekadašnje Jugoslavije veoma lako sklizne u nostalgiju.
Fotografije državnika.
Veliki samiti.
Putovanja.
Egzotična mesta.
Vreme u kojem je zemlja imala međunarodnu ulogu koju mnogi danas doživljavaju kao neuporedivo veću.
Ali nostalgija nije naročito dobar kustos.
Ona bira ono što želimo da pamtimo.
Složenija istorijska perspektiva mora da vidi i ideale i kontradikcije.
Solidarnost i politički interes.
Antikolonijalnu retoriku i pragmatične državne odnose.
Kulturnu razmenu i diplomatsku reprezentaciju.
Različite unutrašnje politike zemalja koje su se nalazile pod istim imenom Pokreta.
Upravo zbog toga izložba može biti mnogo zanimljivija kada nesvrstanost ne tretiramo kao izgubljeni zlatni period.
Već kao istorijski projekat vredan ponovnog čitanja.
Afrika koja nije bila samo „daleko“
Jedan od važnih efekata nesvrstanih odnosa bio je i promenjen položaj Afrike u jugoslovenskoj javnosti.
Kontinent koji je iz evropske perspektive dugo prikazivan kroz kolonijalne stereotipe dobio je drugačiju političku prisutnost.
Diplomate su dolazile u Beograd.
Jugoslovenski stručnjaci odlazili su u afričke države.
Studenti iz Afrike dolazili su na jugoslovenske univerzitete.
Umetnički predmeti, fotografije i priče ulazili su u kulturni prostor.
Naravno, ni taj pogled nije bio oslobođen pojednostavljivanja.
Ali postojala je institucionalna želja da se kontakt ostvari neposredno.
Muzej afričke umetnosti jedan je od najtrajnijih rezultata tog odnosa.
Zato njegovo postojanje danas govori o vremenu nesvrstanosti čak i onda kada izložba nije direktno posvećena Pokretu.
Kada prostor postane istorijski dokument
Najuzbudljiviji deo „Nesvrstanog sveta“ možda na kraju nije nijedan pojedinačni arhivski predmet.
To je kupola.
Zato što ona ne predstavlja istoriju.
Ona joj pripada.
Njena nedovršenost čuva trenutak prekida.
Počela je da nastaje dok se jedna država pripremala da ugosti međunarodni samit 1989. godine. Nekoliko godina kasnije ta država više nije postojala u istom obliku, a čitav geopolitički svet iz kojeg je Pokret nesvrstanih nastao radikalno se promenio.
Zidovi su ostali.
U njima je nešto od te istorije sačuvano bez potrebe za objašnjenjem.
Arhitektura ponekad pamti bolje od ljudi.
Nedelje u Muzeju afričke umetnosti
Publika će tokom septembra imati priliku da izložbu upozna i kroz stručna vođenja u okviru redovnog programa „Nedelja u MAU“.
Vođenja kroz „Nesvrstani svet“ zakazana su za 13, 20. i 27. septembar u 11 časova.
Takav format posebno odgovara izložbi koja se zasniva na istorijskim dokumentima i kontekstima. Jer iza jedne fotografije sa samita ili arhivskog snimka često se nalazi mnogo više od onoga što na prvi pogled možemo da pročitamo.
Ko je na fotografiji?
Zašto je susret bio važan?
Kako se jedna diplomatska odluka kasnije odrazila na kulturnu saradnju?
Šta je u međuvremenu zaboravljeno?
Kada arhiv dobije glas, prošlost prestaje da bude niz datuma.
Svet se promenio, pitanje saradnje nije
Šezdeset pet godina posle beogradske konferencije, ideja nesvrstanosti pripada sasvim drugom istorijskom trenutku.
Nema potrebe pretvarati se da je moguće jednostavno preneti je u sadašnjost.
Ali pitanja koja je otvorila ostaju neprijatno savremena.
Ko ima pravo da oblikuje međunarodni poredak?
Koliko su manje države zaista slobodne u izboru svojih partnerstava?
Kako izgleda solidarnost kada se interesi raziđu?
Može li kulturna saradnja da napravi prostor tamo gde politika postavlja granice?
I na koji način razgovaramo sa zemljama koje predugo posmatramo samo kroz odnose velikih sila?
„Nesvrstani svet“ vraća ta pitanja u prostor Muzeja koji je i sam proizvod jednog odgovora na njih.
Možda zato nedovršena kupola danas deluje gotovo savršeno.
Ne zato što bi istorija trebalo da ostane nedovršena.
Već zato što nas podseća da nijedna velika ideja nikada nema poslednju reč.
Svaka generacija mora ponovo da odluči šta će sa njom uraditi.
Photo credit: MAU
