Fondacija „Milenija i Darko Marušić“ raspisala konkurs
za regionalnu nagradu za arhitekturu stanovanja
Kako danas želimo da živimo?
Stanovanje je jedna od onih tema o kojima gotovo svi imamo mišljenje, čak i kada nikada nismo otvorili arhitektonski časopis. Znamo kako izgleda stan u kojem nema dovoljno svetla. Prepoznajemo zgradu koja ignoriše ulicu oko sebe. Osećamo kada je prostor projektovan za čoveka, a kada je kvadratni metar postao jedina mera njegove vrednosti.
Upravo zato arhitektura stanovanja nikada nije samo pitanje fasade, forme ili dobrog tlocrta. Ona govori o tome kako razumemo privatnost, zajednicu, grad, prirodu i svakodnevni život.
Fondacija „Milenija i Darko Marušić“ raspisala je konkurs za drugu regionalnu nagradu za izuzetno stvaralačko delo realizovano u oblasti arhitekture stanovanja, namenjenu arhitektama i autorskim timovima sa prostora bivše Jugoslavije.
Prijave su otvorene od 1. septembra do 15. oktobra, a u konkurenciju ulaze realizovana dela nastala tokom 2024, 2025. i 2026. godine.
Nagrada obuhvata projekte iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, prostora na kojem su Milenija i Darko Marušić gradili jedan od najznačajnijih opusa domaće i regionalne stambene arhitekture.
Ali konkurs nije zamišljen kao jednostavna potraga za najatraktivnijom novom zgradom.
U fokusu je mnogo zahtevnije pitanje.
Šta danas predstavlja dobru arhitekturu stanovanja?
Stan nije samo zbir kvadrata
Savremeno tržište nekretnina naučilo nas je da o stanovanju govorimo jezikom brojeva.
Broj kvadrata.
Cena kvadrata.
Sprat.
Broj soba.
Parking mesto.
Udaljenost od centra.
Arhitektura, međutim, počinje tamo gde se ta tabela završava.
Kako svetlost ulazi u prostor? Kako se stan odnosi prema ulici? Postoji li mesto na kojem komšije mogu da se sretnu, a da to nije lift? Kako zgrada stari? Šta se vidi kroz prozor? Koliko privatnosti imamo, a koliko kontakta sa spoljnim svetom? Da li enterijer i eksterijer funkcionišu kao dva odvojena sistema ili kao delovi iste celine?
Konkurs Fondacije upravo takva pitanja stavlja ispred pukog vizuelnog efekta.
Od projekata se očekuje istraživački pristup, društvena odgovornost i sposobnost da se savremeno stanovanje razume kao kompleksan odnos čoveka i prostora.
Arhitektura ovde nije samo proizvodnja objekta.
Ona je organizovanje života.
Nasleđe Milenije i Darka Marušića kao živi kriterijum
Kriterijumi za nagradu oslanjaju se na principe koji su obeležili pet decenija zajedničkog stvaralaštva Milenije i Darka Marušića.
Među njima su kontekstualnost, jedinstvo prostora između arhitekture i urbanizma, enterijera i eksterijera, ambijentalizacija prostora, evolucija ideja i profesionalna etika.
To nisu termini koji bi trebalo da ostanu zatvoreni u teoriji arhitekture.
Kontekstualnost, na primer, u najjednostavnijem smislu znači da zgrada razume gde se nalazi.
Ne ponaša se kao predmet koji je slučajno spušten na parcelu.
Primećuje ulicu.
Okolne objekte.
Pejzaž.
Meru grada.
Ljude koji tim prostorom prolaze.
Jedinstvo prostora podrazumeva da arhitektura ne prestaje na ulaznim vratima stana, niti počinje tek iza njih. Način na koji dolazimo do zgrade, prolazimo kroz zajedničke delove, ulazimo u stan i otvaramo ga prema spoljašnjem prostoru deo je istog iskustva.
Upravo takav pogled na stanovanje predstavlja važan deo nasleđa Marušića.
Ne projektovati samo zgradu.
Projektovati odnos.
Zašto nam je danas posebno potrebna društveno odgovorna stambena arhitektura
Stanovanje je poslednjih godina postalo jedno od centralnih društvenih pitanja gotovo svih većih gradova regiona.
Cene nekretnina rastu.
Gradnja je intenzivna.
Novi kvartovi niču velikom brzinom.
Ali više gradnje ne znači automatski i kvalitetnije stanovanje.
Kada tržišni pritisak postane dominantan, arhitektura lako ostane između maksimalnog iskorišćenja parcele i minimalnog poštovanja propisa.
Dobijamo više stanova, ali ne nužno više grada.
Više kvadrata, ali ne nužno kvalitetniji život.
Zato je važno što konkurs insistira na humanističkim vrednostima arhitekture.
Čovek mora ostati centralna mera prostora.
Ne kao apstraktni korisnik nacrtan na osnovi projekta, već kao neko ko će u toj zgradi spavati, podizati dete, raditi, stariti, gledati kroz prozor i svakodnevno prolaziti istim hodnikom.
Arhitektura utiče na te male rituale više nego što obično primećujemo.
Dobar prostor ih olakšava.
Loš ih pretvara u svakodnevno trenje.
Regionalni konkurs kao zajednički razgovor
Nagrada je otvorena za projekte iz šest zemalja nekadašnje Jugoslavije.
Takav regionalni okvir nije slučajan.
Ovi prostori dele deo arhitektonskog nasleđa, slične periode urbanizacije, zajedničke modernističke reference, ali i savremene probleme koji se veoma lako prepoznaju od Ljubljane do Skoplja.
Tranzicija.
Privatizacija prostora.
Pritisak investitorske gradnje.
Promene načina života.
Starenje postojećeg stambenog fonda.
Potreba za novim modelima stanovanja.
Istovremeno, odgovori na te probleme nisu isti.
Upravo zato regionalna nagrada može da funkcioniše kao mesto poređenja.
Šta danas rade slovenačke arhitekte?
Kako se stanuje u novim projektima u Srbiji?
Koje probleme prepoznaju autori u Hrvatskoj, Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini?
Kako lokalni kontekst menja arhitektonski odgovor?
Kada se projekti stave jedni pored drugih, nagrada postaje više od takmičenja.
Postaje pregled trenutka.
Dobra kuća počinje pre kuće
Jedan od kriterijuma posebno je važan, odnos arhitekture i urbanizma.
Stambeni objekat ne postoji sam.
Njegova vrednost ne može se procenjivati samo prema tome koliko je dobar stan iza zatvorenih vrata.
Šta zgrada daje ulici?
Da li prizemlje komunicira sa okruženjem?
Kako je organizovan ulaz?
Postoji li zajednički prostor?
Šta se događa između dve zgrade?
Da li pejzaž postoji samo kao ukras ili kao sastavni deo života?
Upravo tu se često pravi najveća razlika između stambenog kompleksa i naselja.
Jedno je zbir objekata.
Drugo je mesto.
A ljudi na kraju ne žive samo u stanovima.
Žive u naselju.
Profesionalna etika kao arhitektonska kategorija
Možda je najzanimljivije što se među kriterijumima nalazi i profesionalna etika.
Etiku je teško fotografisati.
Ne vidi se direktno na renderu.
Ali vidi se u posledicama projekta.
Arhitekta gotovo nikada ne radi u idealnim okolnostima. Postoje budžet, investitor, propisi, rokovi, ograničenja parcele i kompromisi koji se pojavljuju tokom procesa.
Profesionalna odgovornost nalazi se upravo u tome kako se kroz te pritiske prolazi.
Šta autor odbija da žrtvuje?
Koliko insistira na kvalitetu zajedničkog prostora?
Da li pokušava da zaštiti interes budućih stanara?
Kako koristi materijale?
Da li projekat samo ispunjava minimum ili pokušava da pronađe najbolje rešenje unutar realnih ograničenja?
Arhitektura stanovanja ima posebnu etičku težinu jer greška ne ostaje samo na papiru.
Neko će sa njom živeti decenijama.
Žiri koji spaja iskustva iz regiona i sveta
O pristiglim projektima odlučivaće međunarodni stručni žiri.
Za 2026. godinu čine ga Milenija Marušić, osnivačica Fondacije i predsednica žirija, istoričar arhitekture Vladimir Kulić iz Sjedinjenih Američkih Država, Vasa Perović iz Slovenije, Tatjana Stratimirović iz Srbije, kao i Aljoša Dekleva i Boštjan Vuga iz Slovenije.
Sastav žirija donosi različite profesionalne perspektive, od projektantske prakse do istorije i teorije arhitekture.
To je posebno važno kod nagrade koja ne pokušava da izdvoji samo formalno najzanimljiviji objekat.
Dobar stambeni projekat može izgledati jednostavno na fotografiji, a biti izuzetno sofisticiran u načinu na koji organizuje život.
S druge strane, vizuelno spektakularna zgrada može biti mnogo manje ubedljiva kada se postave pitanja funkcionalnosti, konteksta ili svakodnevnog iskustva stanara.
Zato ozbiljna evaluacija zahteva više od jednog pogleda.
Prošlogodišnji laureati pokazali su širinu mogućih odgovora
Prva regionalna nagrada Fondacije prošle godine pripala je autorskim timovima Sadar + Vuga Architects, Gregorc/Vrhovec i Studio Krištof za projekat „Stambena zgrada Elipsa“ u Ljubljani, kao i timu Dekleva Gregorič Arhitekti za projekat „Dvojna alpska kuća“ u Kranjskoj Gori.
Već ta dva projekta pokazuju koliko široko može biti polje arhitekture stanovanja.
Jedan odgovor nalazi se u kolektivnom stanovanju unutar urbanog konteksta.
Drugi u kući i specifičnom pejzažnom okruženju.
Ne postoji jedna formula za kvalitetno stanovanje.
Postoje principi koji mogu proizvesti veoma različite rezultate.
Upravo tu konkurs dobija smisao.
Ne traži stil.
Traži kvalitet mišljenja.
Od jedne kuće do pitanja društva
Arhitektura stanovanja često izgleda kao veoma privatna disciplina.
Na kraju krajeva, stan je mesto u kojem zatvaramo vrata iza sebe.
Ali način na koji društvo gradi stanove govori mnogo o njegovim vrednostima.
Koliko prostora smatramo dovoljnim?
Koliko svetla?
Da li su zajednički prostori važni?
Koliko pažnje posvećujemo ljudima sa smanjenom pokretljivošću?
Da li porodica predstavlja jedini model korisnika?
Kako projektujemo za samce, starije, mlade parove ili ljude koji rade od kuće?
Kako odgovaramo na klimatske promene?
Kako gradimo kada zemljište postaje sve skuplje?
Svako od tih pitanja na kraju završi u arhitektonskom crtežu.
Zid se pomeri.
Prozor postane veći ili manji.
Zajednički prostor postoji ili nestane.
Arhitektura tako pretvara društvene vrednosti u materijal.
Evolucija ideje umesto jednog spektakularnog poteza
Među principima Fondacije nalazi se i evolucija ideja.
To je posebno zanimljiv kriterijum u vremenu opsednutom prepoznatljivim gestovima.
Društvene mreže favorizuju arhitekturu koja može da bude objašnjena jednom upečatljivom fotografijom.
Ali mnoge najbolje zgrade ne funkcionišu tako.
Njihov kvalitet otkriva se tek kroz korišćenje.
U načinu na koji se menjaju tokom dana.
Kako svetlost ulazi zimi, a kako leti.
Kako vegetacija sazreva.
Kako stanari prisvajaju prostor.
Kako se prvobitna projektantska ideja prilagođava stvarnom životu.
Arhitektura stanovanja mora da dozvoli upravo tu evoluciju.
Kuća nije izložbeni predmet.
Stanari će pomeriti nameštaj.
Dodati biljke.
Promeniti boju zida.
Deca će odrasti.
Porodice će se promeniti.
Dobar prostor mora imati dovoljno karaktera da bude arhitektura, ali i dovoljno fleksibilnosti da postane nečiji život.
Nagrada koja se finansira iz jednog arhitektonskog života
Novčani deo nagrade finansira se iz osnivačkih sredstava Fondacije nastalih tokom pet decenija profesionalnog rada Milenije i Darka Marušića.
U tome postoji posebna simbolika.
Kapital nastao kroz jednu dugu arhitektonsku karijeru vraća se profesiji kroz podršku novim stvaralačkim praksama.
Fondacija je osnovana sa ciljem očuvanja njihovog opusa, promocije arhitekture kao važnog dela kulture i podrške budućim generacijama arhitekata koje veruju da prostor može doprineti boljem društvu.
Takva ideja je važna jer arhitekturu često posmatramo ili kao građevinsku delatnost ili kao elitnu estetsku disciplinu.
Ona je, međutim, mnogo bliža svakodnevnoj kulturi nego što mislimo.
Većinu života provedemo u nečijoj arhitekturi.
Prijave do 15. oktobra
Autori i timovi mogu da prijave realizovane projekte elektronskim putem od 1. septembra do 15. oktobra 2026. godine.
Konkursni materijal dostavlja se Fondaciji digitalnim putem, a kompletan pravilnik i detalji dostupni su na njenom zvaničnom sajtu.
Svečana dodela nagrade biće održana 19. novembra.
Istog dana svi prijavljeni projekti biće predstavljeni kroz jednodnevnu digitalnu izložbu.
To je važan dodatak samom konkursu.
Jer vrednost ovakvog programa ne završava se izborom jednog ili dva laureata.
Pregled svih prijavljenih radova može da pokaže šta se trenutno gradi, koja pitanja arhitekte postavljaju i kojim putem se razvija regionalna stambena arhitektura.
Kakve ćemo stanove danas graditi za život sutra?
Možda je upravo to najvažnije pitanje koje drugi konkurs Fondacije „Milenija i Darko Marušić“ postavlja pred arhitekte.
Stanovanje se menja.
Radimo drugačije.
Porodice izgledaju drugačije.
Gradovi postaju gušći.
Klima se menja.
Stanovanje postaje skuplje.
Tehnologija sve dublje ulazi u naše domove.
Istovremeno, osnovne potrebe ostaju iznenađujuće slične.
Svetlost.
Privatnost.
Sigurnost.
Kontakt sa spoljnim prostorom.
Mogućnost susreta.
Osećaj pripadanja.
Arhitektura mora da pronađe način da između tih starih potreba i novih okolnosti napravi prostor za život.
Zato najbolji projekat na ovom konkursu verovatno neće biti samo zgrada koja izgleda dobro.
Biće to ona koja uspe da odgovori na mnogo teže pitanje.
Kako danas graditi mesto u kojem će neko sutra moći dobro da živi?
Photo credit: Sofija Milinković
