IDA The Young okreće pogled unazad
Novi album „Seeing In Reverse“ stiže 28. oktobra
Kada smo nedavno razgovarali sa članovima IDA The Young benda, jedna od stvari koja je ostala posebna nakon tog susreta bila je njihova sposobnost da pesmu istovremeno učine nežnom i bučnom, intimnom i nemirnom. Češki bend tada je već delovao kao grupa koja nema mnogo interesa da jednom pronađenu formulu pretvori u zonu komfora. Nekoliko meseci kasnije stiže potvrda da je taj nemir bio mnogo više od utiska.
IDA The Young najavila je drugi studijski album „Seeing In Reverse“, koji će biti objavljen 28. oktobra za etiketu Day After Records iz Plzenja. Prvi pogled u njegov zvuk donosi novi singl „Dragon Head“, pesma koja bend vodi dublje prema elektronici, repetitivnosti i krautrok senzibilitetu, ali bez potpunog napuštanja folka iz kojeg je njihova priča počela.
Za bend koji je za relativno kratko vreme stigao od intimnih pesama do više od 200 koncerata širom Evrope, osvojio tri velika češka muzička priznanja i počeo ozbiljno da ulazi na međunarodnu scenu, novi album dolazi u trenutku kada bi najbezbednija odluka bila ponoviti ono što je već uspelo.
IDA The Young bira upravo suprotno.
Posle uspešnog prvenca, promena pravca
Njihov debitantski album „Tell Me When You Pass The Sun“, objavljen 2025. godine, doneo im je izuzetno priznanje češke muzičke scene. Album je osvojio Anděl Award, Apollo Award i Vinyla Award, tri velika nacionalna muzička priznanja, čime je IDA The Young veoma brzo prešla put od obećavajućeg novog imena do jednog od najzapaženijih mladih bendova u Češkoj.
Takav uspeh često proizvodi pritisak. Kada publika, kritika i industrija potvrde određeni zvuk, veoma je lako zaključiti da ga samo treba dodatno usavršavati. Drugi album tada postane pažljivo proširena verzija prvog.
„Seeing In Reverse“ nastaje iz drugačije ideje.
Bend ne pokušava samo da razvije zvuk prethodne ploče, već namerno istražuje nove načine pisanja pesama, elektronske teksture i odnos između studijske produkcije i živih instrumenata.
To ne znači prekid sa prošlošću. Više liči na njeno rastavljanje.
Kao da bend uzima ono što već zna o sebi i proverava koliko drugačije sve to može da zvuči kada se promeni perspektiva.
Sam naslov albuma zato deluje prilično precizno.
Gledanje unazad ovde nije nostalgija.
To je pokušaj da se poznata slika vidi drugačije.
„Dragon Head“ i trenutak kada više nismo sigurni ko smo
Prvi singl „Dragon Head“ uvodi upravo taj osećaj.
Pesma počiva na elektronskim teksturama i ponavljanju, sa elementima krautroka i uticajima koji prizivaju rad Thoma Yorkea. Alternativni rok, elektronika i tragovi folk senzibiliteta ne smenjuju se uredno, već ulaze jedni u druge.
Ali najveća promena možda se ne nalazi samo u produkciji.
U središtu pesme nalazi se identitet.
Vokalistkinja i autorka tekstova Iris Hobson Mazur objašnjava da je osnovna ideja „Dragon Head“ proistekla iz osećaja da smo možda kao deca mnogo jasnije znali ko smo nego što to znamo kao odrasli.
Odrastanjem dolaze iskustva, očekivanja drugih, društvene uloge i stalna potreba da sebe definišemo u odnosu na svet oko nas. Ono što je nekada bilo instinktivno postaje komplikovano.
Počinjemo da se posmatramo spolja.
Kako izgledamo?
Kako bi trebalo da izgledamo?
Koju verziju sebe pokazujemo drugima?
Koliko identiteta zaista biramo, a koliko ga gradimo od očekivanja koja su se godinama taložila oko nas?
„Dragon Head“ upravo između tih pitanja traži prostor.
Šta smo znali o sebi pre nego što smo naučili šta drugi očekuju?
To je možda najzanimljivija ideja novog singla.
Detinjstvo često zamišljamo kao period u kojem čovek još ne poznaje sebe dovoljno dobro. Tek odrastanjem bi navodno trebalo da shvatimo ko smo.
IDA The Young okreće tu pretpostavku.
Možda je upravo obrnuto.
Možda dete ima neposredniji odnos prema sopstvenim željama zato što još nije naučilo da ih neprestano proverava u očima drugih.
Odrasla osoba zna mnogo više o svetu, ali sa tim znanjem dolazi čitava arhitektura očekivanja. Profesija. Rodne uloge. Društveni status. Izgled. Partnerski odnosi. Ideje o uspehu. Način na koji bi određene godine trebalo da izgledaju.
Identitet postaje projekat.
I dok ga stalno popravljamo, možda se sve više udaljavamo od nečega što nam je nekada bilo potpuno prirodno.
„Dragon Head“ ne pokušava da ponudi jednostavan povratak tom detetu. Ne možemo poništiti iskustvo.
Ali možemo da se zapitamo šta je ispod svih slojeva koje smo tokom godina dodavali.
Bend koji ne želi da stane u jednu žanrovsku rečenicu
IDA The Young počela je iz mnogo intimnijeg folk prostora, ali njihova muzika već nekoliko godina pokazuje potrebu za širenjem.
Danas je to petočlani bend koji se kreće između indie folka, alternativnog roka i elektronske muzike.
Ta nemogućnost jednostavne klasifikacije postaje jedna od njihovih najvećih prednosti.
Folk im je dao intimnost.
Rok dinamiku.
Elektronika sada otvara novi prostor za ritam, teksturu i repetitivnost.
Umesto da svaki novi element potisne prethodni, bend pokušava da ih zadrži u istom zvučnom svetu.
„Dragon Head“ zato ne zvuči kao odbacivanje onoga što je IDA The Young bila.
Zvuči kao proširenje onoga što može da postane.
Video sastavljen od života koji se dogodio između pesama
Uz singl je objavljen i spot napravljen od snimaka koje je bend beležio tokom koncerata i putovanja.
Nema klasičnog scenarija niti pažljivo konstruisane narativne priče.
Umesto toga gledamo fragmente perioda u kojem je novi materijal nastajao.
Put.
Binu.
Ljude.
Trenutke između nastupa.
Delove života koji obično ostaju izvan konačnog proizvoda koji publika dobije.
Takav pristup dobro odgovara pesmi koja se bavi identitetom.
Jer bend takođe nije samo ono što vidimo u gotovom spotu, na fotografiji za medije ili na bini.
Postoje sati putovanja.
Čekanja.
Proba.
Razgovora.
Loših dana.
Dobrih koncerata.
Pesama koje još nemaju završenu formu.
Spot za „Dragon Head“ upravo taj proces ostavlja vidljivim.
Novi album nije nastao u jednom trenutku.
Postepeno je postajao ono što jeste dok ga je bend istovremeno živeo.
Više od 200 koncerata kao druga vrsta muzičkog obrazovanja
IDA The Young iza sebe ima više od 200 nastupa širom Evrope i nekoliko međunarodnih turneja.
Svirali su na velikim češkim festivalima kao što su Colours of Ostrava i Rock for People, ali i na međunarodnim showcase događajima među kojima su SHARPE i MENT Ljubljana.
Takva koncertna kilometraža posebno je važna za bend čija se muzika razvijala zajedno sa promenom postave i širenjem zvuka.
Studijski album može pokazati šta bend želi da bude.
Turneja vrlo brzo pokaže šta zaista jeste.
Pesme pred publikom počnu da se menjaju. Neki delovi postanu duži. Neki nestanu. Ritam dobije drugačiju težinu. Ono što je u studiju delovalo kao detalj na koncertu može postati centralni trenutak.
Novi materijal sa „Seeing In Reverse“ nastajao je upravo u periodu takvog intenzivnog kretanja.
Zato možda i nije slučajno što prvi spot izgleda kao dnevnik puta.
Czeching i sledeći korak izvan Češke
Međunarodna putanja benda dobila je dodatni zamah pobedom na 14. izdanju projekta Czeching, programa češkog javnog radija Czech Radio namenjenog promociji domaćih izvođača van zemlje.
Pobeda znači da IDA The Young dobija snažniju međunarodnu podršku i promociju, ali i mogućnost da se bori za nastup na jednom od najvažnijih evropskih showcase događaja, ESNS u Groningenu 2027. godine.
Za mlade evropske bendove festivali poput ESNS nisu samo još jedan koncert.
Na njima publiku čine i ljudi koji odlučuju ko će narednih godina svirati na festivalima, ulaziti na nova tržišta i dobijati prilike za međunarodne turneje.
Jedan dobar nastup može otvoriti nekoliko novih zemalja.
IDA The Young već ima dovoljno koncertnog iskustva da ta mogućnost ne deluje prerano.
Iz Češke ponovo prema Velikoj Britaniji
Uz objavljivanje „Dragon Head“, bend nastavlja sa koncertima u Češkoj, a krajem septembra sledi povratak u Veliku Britaniju.
Ovog puta IDA The Young putuje kao trio.
Turneja počinje 30. septembra u londonskom Sebright Armsu, a zatim bend nastupa u Herefordu, Bristolu, Sheffieldu, Kingston upon Hullu, Manchesteru, Cleethorpesu i Derbyju.
Osam nastupa u desetak dana ponovo će staviti novi materijal u potpuno drugačiji kontekst od studijskog.
Posebno je zanimljiva trio postava.
Pesma benda koji inače funkcioniše kao petočlani sastav moraće da pronađe novu strukturu.
Manje ljudi ne mora da znači i manje zvuka.
Ponekad upravo ograničenje otkrije šta je u pesmi zaista neophodno.
Evropska turneja tek dolazi
Sledeći međunarodni korak biće poznat 10. septembra, kada će IDA The Young objaviti evropsku turneju kojom će pratiti izlazak „Seeing In Reverse“.
Time novi album očigledno nije zamišljen samo kao izdanje koje će tokom jeseni stići na streaming platforme.
Bend želi da ga odmah uvede u koncertni život.
To je važna razlika.
Neke ploče postoje prvenstveno kao studijski artefakti.
IDA The Young deluju kao bend kojem pesme moraju da prođu kroz publiku da bi zaista dobile konačan oblik.
Ako smo ih gledali uživo, to ima smisla.
Njihova muzika često zavisi od dinamike između tišine i eksplozije, intimnog trenutka i kolektivnog zvuka.
Novi elektronski slojevi mogli bi tu dinamiku učiniti još zanimljivijom.
Novi izdavač i povratak kući
„Seeing In Reverse“ predstavlja i promenu izdavačkog poglavlja.
Nakon saradnje sa izdavačkom kućom Korobushka Records iz Ostrave između 2024. i 2026. godine, novi album biće objavljen za Day After Records iz rodnog Plzenja.
Povratak lokalnoj etiketi dolazi baš u trenutku kada bend postaje sve internacionalniji.
To je lep paradoks.
Karijera se širi prema Velikoj Britaniji, evropskim showcase festivalima i novim tržištima, dok se album izdavački vraća u grad iz kojeg je bend krenuo.
Možda i to na neki način odgovara naslovu „Seeing In Reverse“.
Kretanje napred ne mora da znači prekid sa mestom odakle smo počeli.
Od „Tell Me When You Pass The Sun“ do „Seeing In Reverse“
Dva naslova već zvuče kao da pripadaju različitim emocionalnim prostorima.
„Tell Me When You Pass The Sun“ imao je nešto gotovo putničko, nežno i udaljeno u sebi.
„Seeing In Reverse“ sugeriše preispitivanje.
Pogled prema onome što je već prošlo.
Ali iz drugačije tačke.
Između ta dva albuma nije prošlo mnogo vremena, ali za bend se dogodilo mnogo toga.
Nagrade.
Turneje.
Showcase festivali.
Više od 200 nastupa.
Promena izdavača.
Czeching.
Nova međunarodna vrata.
U takvom tempu godina može da promeni bend više nego nekoliko mirnijih sezona.
Zato je možda logično da novi album ne želi samo da ponovi zvuk svog prethodnika.
Ljudi koji ga prave više nisu potpuno isti ljudi.
Pesme između nežnosti i buke, samo još dalje od granica
Kada smo nedavno razgovarali sa članovima benda, njihov zvuk opisivali smo upravo kroz putovanje između nežnosti i buke.
„Dragon Head“ pokazuje da se ta putanja nastavlja, ali da destinacija postaje sve manje predvidljiva.
Elektronika sada zauzima veći prostor.
Repetitivnost postaje deo dramaturgije.
Krautrok i alternativni rok ulaze u razgovor sa folk korenima benda.
Ispod svega ostaje Irisin glas i potreba da se veoma lična pitanja pretvore u pesmu koja može da pripada i nekome drugom.
To je verovatno najvažnija stvar koju bend nije promenio.
Bez obzira na produkcijski okvir, u centru ostaje ljudsko iskustvo.
Ovog puta to je pitanje identiteta i svega što mu odrastanjem dodajemo.
Možda smo već bili tamo
Jedna od najlepših ideja iza „Dragon Head“ jeste mogućnost da odgovor koji godinama tražimo nije nužno negde ispred nas.
Možda je iza.
U verziji sebe koja još nije naučila da svaki impuls proverava prema očekivanjima drugih.
To ne znači idealizovati detinjstvo.
Niti pretpostaviti da je identitet nešto fiksno što jednom pronađemo i zauvek sačuvamo.
Naprotiv.
Možda je poenta upravo u stalnom preispitivanju.
Koji delovi nas su naši?
Koje smo preuzeli?
Koje želimo da zadržimo?
Koje možemo da pustimo?
IDA The Young na svom drugom albumu očigledno postavljaju slična pitanja i sopstvenoj muzici.
Šta od prethodnog zvuka žele da ponesu?
Šta mogu da rastave?
Koliko daleko mogu da odu, a da i dalje ostanu isti bend?
Prvi odgovor zove se „Dragon Head“.
Ostatak stiže 28. oktobra.
A ako je suditi po početku, „Seeing In Reverse“ neće biti album benda koji pokušava da ponovi uspešnu prošlost.
Biće to album benda koji se okreće prema njoj samo da bi video kojim putem dalje da krene.
Photo credit: Patrik Šafránek
