Limenka teatar fest stiže u Požarevac
Kada pet limenki otvara vrata pozorišta
Šta danas može da vredi pet praznih limenki?
Na petom izdanju Limenka teatar festa odgovor je prilično jednostavan: ulazak u pozorište, susret sa umetnicima iz šest zemalja, lekcija o reciklaži i, na kraju čitavog procesa, doprinos stvaranju biblioteke za decu koja vreme provode u požarevačkoj bolnici.
Od 9. do 13. septembra Požarevac će biti domaćin internacionalnog pozorišnog festivala za decu koji je tokom prethodnih godina izgradio jedan od zanimljivijih modela povezivanja umetnosti i ekologije u Srbiji.
Ulaznice se ne kupuju novcem.
Za predstavu je potrebno doneti najmanje pet iskorišćenih limenki za piće. One se prikupljaju i šalju na reciklažu, dok sredstva dobijena njihovim otkupom ove godine imaju i dodatnu namenu, biće usmerena na otvaranje biblioteke na Dečjem odeljenju bolnice u Požarevcu.
Tako jedna prazna limenka prolazi put od otpada do resursa, a odlazak u pozorište postaje mnogo više od kulturnog izlaska.
Festival koji svake godine pronalazi novi grad
Limenka teatar fest nema stalnu adresu.
Nakon Novog Sada, Sombora, Kikinde i Kruševca, njegovo peto izdanje stiže u Požarevac. Ideja je da se festival svake godine preseli u novu sredinu i tamo poveže lokalnu publiku sa pozorištem, edukacijom i razgovorom o zaštiti životne sredine.
Takav model omogućava da ista ideja neprestano pronalazi novu publiku.
Deca koja možda nikada nisu posetila prethodna izdanja dobijaju priliku da prvi put uđu u festivalski svet, dok lokalna zajednica ne postaje samo domaćin nekoliko predstava, već deo akcije koja podrazumeva prikupljanje otpada, njegovo pravilno odlaganje i razgovor o tome šta se sa materijalom događa nakon što ga bacimo.
Umetnička direktorka festivala, glumica i rediteljka Valentina Pavličić, upravo u toj kombinaciji vidi njegovu posebnu vrednost.
Govoreći o ovogodišnjem izdanju, istakla je da će deca Požarevca i njihove porodice imati priliku da zajedničkim malim gestom urade nešto korisno za sebe, svoj grad i širu zajednicu.
„Sasvim mali trud, nešto dobro i korisno što će uraditi, poput grudve snega koja se kotrlja i raste, prerašće u nešto veliko i lepo“, poručila je Pavličić.
Ta metafora prilično dobro opisuje čitav festival.
Jedna limenka možda deluje beznačajno. Nekoliko hiljada prikupljenih limenki već postaje sistem.
Devet predstava iz šest zemalja
Tokom pet festivalskih dana publika će pogledati devet predstava iz Bugarske, Slovačke, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije.
Sve predstave biće izvedene u Centru za kulturu Požarevac, a selekciju potpisuje Valentina Pavličić.
Program počinje 9. septembra u 18 časova, nakon karnevalske povorke u kojoj će učestvovati oko 500 mališana iz Požarevca.
Festival će otvoriti „Trio Rio“ Gradskog kazališta Požega iz Hrvatske, akrobatska i žonglerska priča o putujućoj cirkuskoj porodici.
Iza fizičke veštine i humora nalazi se priča o poverenju, podršci i zajedništvu, vrednostima bez kojih ni cirkuska tačka ni porodični odnos ne mogu dugo da opstanu.
Narodno pozorište Priština u Gračanici donosi „Čarobnjaka iz Oza“, priču koja generacijama dece pokazuje da ono što tražimo negde daleko često već postoji u nama.
Putovanje Doroti i njenih saputnika može se čitati kao avantura, ali i kao priča o hrabrosti, nadi i potrebi da ponekad drugi ljudi u nama prepoznaju ono što sami ne umemo da vidimo.
Okret teatar iz Beograda predstaviće novu adaptaciju Nušićevog „Sumnjivog lica“.
Savremeno čitanje klasika koristi filmske sekvence, muziku i raskošnu scenografiju kako bi svet Nušićeve satire približilo novim generacijama.
To je istovremeno podsetnik koliko neke njegove teme odbijaju da ostanu zaključane u vremenu u kojem su napisane.
Bajke koje se više ne pripovedaju samo rečima
Trupa Una Saga Serbica kroz predstavu „Plešimo bajke“ donosi adaptacije „Lepotice i zveri“ i „Povratka u Nedođiju“.
Priče koje deca već poznaju ovde dobijaju drugačiji jezik.
Umesto da ih samo slušaju, publika ih prati kroz ples, akrobatiku i scenski pokret.
Takav pristup pokazuje koliko bajka može da se menja bez gubitka svoje osnovne snage. Isti motivi mogu živeti u knjizi, filmu, pozorištu ili telu izvođača koji pričaju bez reči.
Iz Crne Gore stiže „Trema: predstava za vježbanje teških situacija“.
Ona se bavi osećanjem koje dobro poznaju i deca i odrasli, strahom pred nepoznatom situacijom.
Trema može da se pojavi pred prvi dan škole, nastup, razgovor, upoznavanje ili bilo koji trenutak u kojem dete ne zna šta ga očekuje.
Predstava pokušava da taj osećaj ne predstavi kao nešto čega se treba stideti, već kao iskustvo koje možemo da razumemo i sa kojim možemo da naučimo da živimo.
U tome pozorište ima posebnu snagu.
Dete može da prepozna sopstveni strah na sceni, ali ga ovog puta posmatra sa bezbedne distance. Kada vidi kako lik pokušava da ga savlada, možda dobija i prvi jezik kojim će kasnije opisati ono što se događa njemu samom.
Od Baba Jage do klimatske krize
Bugarska predstava „Dug put do škole“ koristi lutkarstvo, originalnu muziku i trodimenzionalne scenske efekte kako bi jedno obično kašnjenje pretvorila u veliku avanturu između stvarnosti i mašte.
Slovačka predstava „Filipko i Baba Jaga“ publici donosi belorusku bajku o hrabrom dečaku koji pokušava da nadmudri zlu vešticu.
Tradicionalne i savremene lutkarske tehnike susreću se u priči koja pokazuje koliko folklor može ostati živ onda kada se ne tretira kao muzejski predmet, već kao materijal koji nove generacije umetnika iznova interpretiraju.
Sa potpuno drugačijom vrstom opasnosti suočavaju se junaci predstave „Zašto ih nije briga“ Pozorišta mladih Sarajevo.
Ovde nema veštice iz bajke.
Pretnja dolazi iz sveta koji deca već nasleđuju.
Predstava govori o klimatskim promenama i ekološkoj krizi kroz životinje koje ostaju bez svog doma.
Za najmlađu publiku velika pitanja poput klimatskih promena često su previše apstraktna. Temperature, emisije, statistike i globalni procesi teško se pretvaraju u nešto što dete može neposredno da razume.
Priča o životinji koja više nema gde da živi čini problem konkretnim.
Ekologija tada prestaje da bude školska lekcija i postaje pitanje empatije.
Povratak u svet Vinija Pua
Pozorište lutaka „Pinokio“ iz Beograda na festival donosi predstavu „Vini Pu“.
Poznati svet detinjstva, prijateljstva i mašte dobija svoj pozorišni oblik, a granica između scene i gledališta postepeno se smanjuje.
Upravo ta mogućnost neposrednog kontakta predstavlja jednu od najvećih vrednosti pozorišta za decu.
Film može da bude spektakularniji, animacija može prikazati gotovo sve što možemo zamisliti, ali u pozorištu dete deli isti prostor sa izvođačem.
Lik je stvarno nekoliko metara udaljen.
Može da pogreši, zastane, reaguje na publiku i ostvari kontakt koji se neće ponoviti na potpuno isti način naredne večeri.
Za dete koje prvi put ulazi u pozorišnu salu, takvo iskustvo može ostati mnogo duže od same radnje predstave.
Ulaznica koja počinje u kanti za reciklažu
Najprepoznatljiviji deo Limenka teatar festa ostaje njegov sistem ulaska na predstave.
Posetioci donose najmanje pet iskorišćenih limenki, a zauzvrat dobijaju ALU COIN, ekološku valutu izrađenu od aluminijuma kojom preuzimaju ulaznice.
Oni koji prikupe više ambalaže dobijaju dodatne ALU COIN tokene koje mogu da iskoriste na Limenka bazaru za školski pribor i druge korisne proizvode.
Ideja je jednostavna, ali važna.
Reciklaža se detetu ne predstavlja kroz naredbu da nešto mora pravilno da baci. Ona dobija vidljiv rezultat.
Limenka koju bi inače smatralo otpadom odjednom ima vrednost.
Može da postane ulaznica.
Može da donese knjigu ili školski pribor.
Može da pomogne stvaranju biblioteke u bolnici.
Odnos prema otpadu tada se menja jer dete može da vidi čitav lanac posledica sopstvenog postupka.
Limenka koja se vraća za 60 dana
Festival i ove godine podržava Ball Corporation, a saradnja se nastavlja i kroz projekat „Svaka limenka se računa“.
Posetioci će kroz različite aktivnosti moći da učestvuju u prikupljanju ambalaže i saznaju više o procesu reciklaže.
Nenad Đurđević, komercijalni direktor za Jugoistočnu Evropu, Tursku i države CIS u kompaniji Ball Corporation, ukazao je da aluminijumska limenka predstavlja jedan od najjasnijih primera cirkularne ekonomije.
Aluminijum može da se reciklira ponovo bez gubitka kvaliteta, dok se limenka nakon pravilne reciklaže može vratiti na policu kao novi proizvod za približno 60 dana.
Prema podacima predstavljenim u okviru festivala, u Evropi se reciklira oko 76 odsto proizvedenih aluminijumskih limenki za piće, a korišćenjem recikliranog aluminijuma moguće je uštedeti oko 95 odsto energije u odnosu na proizvodnju iz primarnog materijala.
Za odrasle su ovo procenti.
Za dete je možda važnija druga slika.
Limenka koju danas ubaci na pravo mesto može se posle dva meseca ponovo pojaviti u nečijoj ruci.
Otpad više nije kraj priče.
Li Men i umetnost napravljena od limenki
Ekološku priču festivala najmlađima će približavati maskota Li Men, dok će centralno mesto u Art zoni pripasti instalaciji Pixelata.
Reč je o umetničkoj instalaciji napravljenoj od limenki koju će tokom festivala oslikavati street art umetnici.
Pixelata na zanimljiv način zatvara krug između umetnosti i reciklaže.
Materijal koji je prethodno imao industrijsku funkciju postaje umetnički medij. Predmet koji bismo bez razmišljanja bacili postaje deo slike.
To je možda jedna od najjednostavnijih lekcija o održivosti koju dete može da dobije.
Vrednost stvari ne završava se u trenutku kada prestanemo da ih koristimo za prvobitnu namenu.
Šahovske figure od limenki
Jedna od novina petog izdanja biće Limenka šahovski turnir.
Najmlađi posetioci moći će da odmere znanje sa mladim šahistima iz Požarevca, ali na tabli koja odgovara identitetu festivala.
Figure će biti napravljene od limenki.
Šah se tako pridružuje pozorištu, reciklaži, likovnoj umetnosti i edukaciji u programu koji sve manje liči na klasičan festival sa predstavama i sve više na mali grad namenjen dečjoj radoznalosti.
Upravo to može biti njegova najveća vrednost.
Dete ne mora da dođe samo zbog predstave.
Možda će ga privući šah.
Možda Pixelata.
Možda razmena limenki za ALU COIN.
A onda će, gotovo slučajno, prvi put pogledati predstavu iz Bugarske, Slovačke ili Bosne i Hercegovine.
Kultura se često otkriva upravo tako, preko nečega što nam je već poznato.
Od reciklaže do bolničke biblioteke
Ovogodišnje izdanje dobija posebnu humanitarnu dimenziju.
Sredstva prikupljena otkupom limenki biće namenjena otvaranju biblioteke na Dečjem odeljenju bolnice u Požarevcu.
Time se osnovna festivalska ideja širi još jedan korak.
Posetilac donosi otpad.
Otpad postaje sirovina.
Sirovina dobija finansijsku vrednost.
Ta vrednost zatim postaje knjiga u prostoru u kojem je detetu možda najpotrebnije da na nekoliko trenutaka ode u neki drugi svet.
Krug se tu više ne završava ekologijom.
On postaje priča o solidarnosti.
Za dete koje učestvuje u akciji to je veoma konkretan način da razume kako njegov mali postupak može imati posledicu u životu nekoga koga možda nikada neće upoznati.
Festival kao mesto učenja bez školske klupe
Limenka teatar fest ima snažnu edukativnu komponentu, ali se trudi da je sakrije unutar igre.
OTP Banka će najmlađima približavati osnove finansijske pismenosti.
Izdavačka kuća Klett priprema Limenkicu knjižaricu i mali sajam knjiga, prostor posvećen čitanju.
Kompanija Bambi uključena je u edukativni deo festivala, dok će Knjaz Miloš u okviru Limenka kafića obezbediti osveženje za posetioce.
Logističku podršku pruža Transfera, uključujući prevoz opreme i prikupljenih limenki.
Festival tako pokušava da nekoliko tema koje odrasli često predstavljaju kao ozbiljne obaveze, finansije, čitanje, ekologiju i odgovornost, prevede na jezik iskustva.
Deca najbolje uče kada ne osećaju da im neko drži lekciju.
Ako im je nešto zanimljivo, zapamtiće princip mnogo duže od definicije.
Požarevac kao peta stanica
Grad Požarevac podržao je ovogodišnje izdanje festivala, zajedno sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, dok organizacionu podršku pruža Centar za kulturu Požarevac.
Gradonačelnik Saša Pavlović ocenio je da festival povezuje umetnost, decu i brigu o životnoj sredini, uz mogućnost da najmlađi kroz konkretne akcije razumeju kako male odluke mogu dovesti do većih promena.
Požarevac tako postaje peta stanica festivala koji svake godine iza sebe ostavlja novu lokalnu zajednicu upoznatu sa njegovim modelom.
To je važna osobina putujućih manifestacija.
Kada festival ode, u gradu ne mora ostati samo sećanje na nekoliko predstava.
Može ostati navika.
Dete koje je zbog pozorišta počelo da odvaja limenke možda će to nastaviti i nakon septembra.
Porodica koja je prvi put zajedno otišla na predstavu možda će se vratiti u Centar za kulturu i kada festivala više ne bude.
Umetnički događaj tada proizvodi posledice koje ne mogu da se izmere brojem prodatih ulaznica, posebno zato što ovde ulaznice nisu ni prodavane.
Pet limenki, jedna mnogo veća priča
Od 9. do 13. septembra Limenka teatar fest će u Požarevcu okupiti pozorišta i umetnike iz šest zemalja, stotine dece, roditelje, radionice, lutke, akrobate, šahiste, umetničke instalacije i veliku količinu aluminijumske ambalaže koja neće završiti tamo gde ne treba.
Sve počinje jednostavnim pravilom.
Donesi pet praznih limenki.
Dobij ulaznicu.
Pogledaj predstavu.
Ali iza tog jednostavnog postupka krije se mnogo veća ideja.
Dete dobija priliku da vidi kako predmet koji je smatralo bezvrednim može ponovo da postane koristan. Kako umetnost može da govori o svetu u kojem živi. Kako zabava može da bude istovremeno edukativna. Kako njegov mali gest može pomoći drugom detetu.
Pozorište je oduvek bilo mesto na kojem zamišljamo drugačije svetove.
Limenka teatar fest pokušava da najmlađima pokaže da se neki od njih ne stvaraju samo na sceni.
Ponekad počinju jednom praznom limenkom i odlukom da je ne bacimo bilo gde.
Photo credit: Promo
