Sve boje filma u Herceg Novom
Šta donosi 39. izdanje najvećeg filmskog festivala u Crnoj Gori
Krajem avgusta Herceg Novi ponovo menja ritam. Tvrđave postaju bioskopi, gradski trgovi mesta susreta autora i publike, a film izlazi iz zatvorenih sala i preuzima grad. Od 22. do 28. avgusta biće održan 39. Filmski festival Herceg Novi, Montenegro Film Festival, jedno od najznačajnijih filmskih okupljanja u regionu.
Ovogodišnji slogan „Sve boje filma“ prilično precizno opisuje program. Tokom sedam dana publiku očekuju novi regionalni igrani filmovi, evropska ostvarenja, dokumentarci iz različitih delova sveta, studentske produkcije, serije koje tek čekaju televizijske premijere, savremeni afrički film, ali i programi namenjeni profesionalcima koji pokušavaju da svoje sledeće projekte pretvore u stvarnost.
Herceg Novi će tako ponovo biti mnogo više od mesta na kojem se filmovi prikazuju. Festival pokušava da istovremeno bude bioskop, mesto razgovora, profesionalna platforma i tačka susreta različitih generacija regionalne kinematografije.
Bogdan Diklić otvara festival
Čast da otvori 39. izdanje pripala je Bogdanu Dikliću, ovogodišnjem dobitniku nagrade „Milan Žmukić“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
Teško je pronaći glumca čije lice tako prirodno pripada zajedničkom filmskom pamćenju prostora bivše Jugoslavije. Diklićeve uloge menjale su žanrove, epohe i generacije publike, ali su retko prolazile neprimećeno. Njegovo prisustvo na otvaranju zato nije samo festivalska ceremonija, već podsećanje na kontinuitet glumačke umetnosti koja povezuje veliki deo regionalne kinematografije.
Otvaranju će prethoditi ceremonija na crvenom tepihu na glavnom gradskom trgu, gde će publika moći da pozdravi goste iz sveta filma i kulture. Program će voditi Miloš Pejović i Marija Bergam.
Prve večeri, na Kanli kuli, van konkurencije će biti prikazan danski film „Dom“ rediteljke i glumice Marijane Janković, rođene u Crnoj Gori.
Film govori o potrazi za onim što nazivamo domom, mestom koje nije nužno određeno adresom. Dom može biti grad, porodica, odnos, jezik ili osećaj pripadnosti koji pokušavamo da pronađemo nakon što smo ga jednom izgubili.
Simbolično je da upravo takav film otvara festival u gradu koji tokom jedne nedelje postaje privremeni dom filmskim autorima iz čitavog regiona.
Od Kanli kule do Sundancea
Festival će biti zatvoren filmom „Planina“ Biljane Tutorov i Petra Glomazića.
Ostvarenje u Herceg Novi stiže nakon velikog međunarodnog uspeha, osvajanja Velike nagrade žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film na Sundance festivalu.
Za crnogorsku kinematografiju to predstavlja istorijski rezultat, ali i potvrdu da lokalne priče mogu imati snažan međunarodni život kada pronađu odgovarajući filmski jezik.
Između „Doma“ i „Planine“ smestiće se sedam dana tokom kojih će Herceg Novi otvoriti nekoliko paralelnih pogleda na savremeni film.
Deset filmova u borbi za Zlatnu mimozu
Srce festivala ostaje takmičarski program dugometražnog igranog filma na Kanli kuli.
Selektor Vuk Perović odabrao je deset ostvarenja iz Slovenije, Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. Program povezuju autori koji savremeni svet posmatraju kroz intimne odnose, društvene pritiske, porodične sukobe, potragu za pripadanjem i potrebu pojedinca da pronađe slobodu unutar sredine koja ga oblikuje.
Sloveniju predstavljaju „Skriveni ljudi“ Mihe Hočevara, priča o neočekivanom prijateljstvu koje menja živote protagonista, kao i „Sve što s tobom nije u redu“ Urške Menart, film o bliskosti koja nastaje tamo gde je najmanje očekujemo.
Iz Srbije stižu tri ostvarenja koja iza sebe već imaju značajan festivalski život.
„Tri nedelje posle“ Miroslava Terzića dolazi nakon prikazivanja u Karlovim Varima i Puli. „Pukotina u ledu“ Maje Miloš najavljena je kao savremena anti bajka koja odbija kompromise, dok je „Oče naš“ Gorana Stankovića prethodno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu.
Severna Makedonija takođe ima tri filma u konkurenciji.
„Majka“ Teone Strugar Mitevske u Herceg Novi stiže nakon premijere u Veneciji. „17“ Kosare Mitić prikazan je na Berlinalu, dok „Skejtbording nije za devojčice“ Dine Dume donosi priču o devojčicama koje kroz skejtbording pokušavaju da osvoje prostor slobode i zamisle drugačiju budućnost.
Hrvatsku predstavlja „Koke“ Igora Jelinovića, osvajač četiri Zlatne arene na Pulskom filmskom festivalu, uključujući nagradu za najbolji film.
Domaća kinematografija u konkurenciji ima „Crnu trubu“ Bojana Stijovića, dramu o pojedincu suočenom sa sredinom, porodičnim odnosima i patrijarhalnim obrascima. Film je prethodno premijerno prikazan na festivalu u Biškeku.
O Zlatnim mimozama odlučivaće međunarodni žiri koji čine Alissa Simon, Elena Kristodoulidou, Sebastian Cavazza, Ljiljana Blagojević i Draško Dragutin Đurov.
Grad sa pet filmskih scena
Jedna od najvećih prednosti Herceg Novog kao festivalskog grada jeste činjenica da film ne ostaje zatvoren na jednoj lokaciji.
Kanli kula može da ponudi veliki festivalski spektakl, ali nekoliko minuta dalje publika može pronaći potpuno drugačiju vrstu projekcije.
Dvorište Kuće nobelovca Iva Andrića postaje prostor dokumentarnog filma. Program počinje 23. avgusta, a tokom pet večeri biće prikazano 26 ostvarenja autora iz različitih delova sveta.
Dvadeset četiri filma takmičiće se za Zlatnu mimozu, dok će dva biti prikazana van konkurencije.
Selektor programa Vladimir Perović odabrao je dokumentarce koji savremenost ne tretiraju samo kao niz događaja, već kao materijal koji treba posmatrati, preispitati i razumeti.
O nagradama će odlučivati Pegah Ahangarani, Geregin Zakoyan, Rada Šešić, Miloš Jaćimović i Nikola Marković.
Dokumentarni film možda nikada nije imao važniju poziciju nego danas. U vremenu kada slike svakodnevno dolaze do nas u ogromnim količinama, pitanje više nije samo šta vidimo, već ko nam to pokazuje, iz kojeg ugla i šta ostaje izvan kadra.
Dobar dokumentarac upravo tu počinje.
Trideset studentskih filmova pod otvorenim nebom
Trg Mića Pavlovića biće posvećen autorima koji tek ulaze u profesionalni filmski svet.
Publika će moći da pogleda 30 studentskih filmova sa akademija iz Beograda, Novog Sada, Zagreba, Sarajeva, Banje Luke, Ljubljane, Skoplja i Cetinja.
Program je selektovala mlada rediteljka Sara Stijović, dok će o nagradama odlučivati Maja Volk, Hazim Begagić i Aleksandar Radunović Popaj.
Studentski programi često predstavljaju jedan od najzanimljivijih delova filmskih festivala upravo zato što autori još nisu potpuno ušli u profesionalne obrasce.
Tu ima rizika, grešaka, formalnih eksperimenata i ideja koje možda nikada ne bi prošle kroz veliki produkcijski sistem.
Neke od tih filmova publika će zaboraviti. Iza drugih će možda stajati imena reditelja i rediteljki o kojima ćemo govoriti tokom narednih decenija.
Festival im daje ono što svakom mladom autoru najviše treba, ekran i publiku.
Serije više nisu gost filmskog festivala
Program „Herceg Novi, serije“, uveden prošle godine, nastavlja da briše nekada čvrstu granicu između televizijske i filmske produkcije.
Publika će moći da vidi po jednu epizodu četiri regionalne serije koje tek očekuju svoje premijere: „Ljuljaj me nežno“, „Pupin“, „Biće novih leta“ i „Trezor“.
Projekcije će pratiti razgovori sa kreatorima, glumcima, producentima i rediteljima, a program uređuje pisac, dramaturg i scenarista Stefan Bošković.
Serije su tokom protekle decenije prestale da budu manja sestra filma. Neki od najambicioznijih scenarija, najrazvijenijih likova i najzanimljivijih autorskih projekata danas nastaju upravo u epizodnoj formi.
Herceg Novi tu promenu prihvata kao činjenicu.
Važnije od ekrana na kojem će delo kasnije biti gledano postaje pitanje da li priča ima snagu da nas zadrži.
Novi afrički glasovi na Forte Mare
Tvrđava Forte Mare donosi još jedno širenje festivalske perspektive.
Pored evropskih filmova iz programa Mreže festivala Jadranske regije, publika će prvi put moći da pogleda selekciju „New African Voices“, posvećenu savremenoj kinematografiji afričkog kontinenta.
Ovaj program posebno je zanimljiv jer regionalna festivalska publika nema često priliku da vidi savremene afričke filmove izvan nekoliko velikih međunarodnih naslova koji uspeju da probiju distribucijske barijere.
Afrička kinematografija nije jedna kinematografija. Čine je različiti jezici, zemlje, istorijska iskustva i filmske tradicije.
Otvaranjem prostora za nove glasove festival istovremeno otvara mogućnost da publika vidi priče koje retko stižu do domaćih bioskopa.
Festival na kojem se filmovi ne samo gledaju, već i nastaju
Herceg Novi ove godine ponovo neće biti samo mesto susreta publike i završenih filmova.
Značajan deo programa posvećen je projektima koji još ne postoje kao gotova dela.
Treće izdanje Montenegro Film Rendezvousa okupiće autore, producente i predstavnike filmske industrije iz regiona, Evrope i sveta. Cilj je razvoj crnogorskih projekata, pronalaženje partnera i otvaranje mogućnosti za buduće finansiranje.
Filmska industrija počiva na kreativnosti, ali film gotovo nikada ne nastaje samo zahvaljujući dobroj ideji.
Potrebni su producenti, partneri, fondovi, distributeri, televizije, koproducenti i ljudi spremni da u projektu prepoznaju potencijal dok je on još scenario, prezentacija ili nekoliko stranica teksta.
Takve industrijske platforme nisu najvidljiviji deo festivala, ali mogu imati najduže posledice.
Film koji se za dve ili tri godine pojavi na Kanli kuli možda će svoju prvu ozbiljnu podršku pronaći upravo tokom jednog razgovora u Herceg Novom.
Više prostora za rediteljke i producentkinje
Uz podršku Ambasade Francuske i Francuskog instituta u Crnoj Gori, biće realizovana radionica „Female Filmmakers“, namenjena rediteljkama i producentkinjama koje razvijaju međunarodne koprodukcije.
Program pokušava da odgovori na problem koji filmska industrija poznaje decenijama. Žene jesu prisutne u svim segmentima stvaranja filma, ali pristup velikim budžetima, međunarodnim mrežama i pozicijama sa kojih se donose odluke još nije ravnomerno raspoređen.
Mentorstvo, profesionalni kontakti i pristup potencijalnim partnerima zato mogu imati veoma konkretnu vrednost.
U saradnji sa Međunarodnom organizacijom frankofonije biće dodatno razvijen program „New African Voices“, koji neće obuhvatiti samo projekcije već i predstavljanje projekata u razvoju.
Na taj način festival povezuje ono što publika vidi danas sa filmovima koji možda tek treba da budu snimljeni.
ReActing+ i regionalni glumci
Industrijski deo festivala obuhvatiće i ReActing+ regionalnu glumačku radionicu, novi modul programa ReActing as a Star, realizovan uz podršku Britanskog saveta.
Glumci se na festivalima najčešće pojavljuju tek kada je film završen, na premijerama, konferencijama i fotografisanju.
Ovakav program okreće perspektivu prema samom procesu rada.
Gluma se ne završava diplomom niti jednom velikom ulogom. Ona zahteva stalno istraživanje, prilagođavanje novim načinima produkcije i sposobnost da se radi sa rediteljima i partnerima iz različitih filmskih sredina.
Program će obuhvatiti i radionicu EAVE on Demand RE ACT, kao i panele Kreativne Evrope MEDIA, masterklasove i Info dan posvećen razvoju televizijskih serija.
Herceg Novi kao grad filma
Filmski festivali često pokušavaju da naprave sopstveni mali svet, prostor koji postoji nekoliko dana i nestaje čim se ugase projektori.
Herceg Novi ima drugačiju prednost.
Njegove tvrđave, trgovi, kuće i mediteranske večeri već imaju sopstvenu atmosferu. Festival ne mora da izgradi scenografiju oko sebe. Grad je već nudi.
Kanli kula, Forte Mare, Kuća Iva Andrića, dvorana Park i Trg Mića Pavlovića postaju različite filmske sobe jednog velikog bioskopa bez zajedničkog krova.
Publika prelazi iz dokumentarnog filma u studentsku selekciju, iz regionalne drame u seriju koja još nije emitovana, iz evropskog filma u priču sa afričkog kontinenta.
Upravo to najviše odgovara sloganu „Sve boje filma“.
Jer film nema samo jedan jezik, format ili publiku.
Nekada traje deset minuta, nekada dva sata, a nekada deset epizoda. Može nastati u velikoj međunarodnoj koprodukciji ili kao studentski rad sa minimalnim budžetom. Može govoriti o istorijskoj ličnosti, porodici, političkom sistemu, skejtbordingu, domu ili planini.
Ono što sve te priče povezuje jeste potreba da neko sedne ispred ekrana i na nekoliko trenutaka pristane da svet pogleda tuđim očima.
Od 22. do 28. avgusta tih pogleda će u Herceg Novom biti mnogo.
Trideset deveti Filmski festival Herceg Novi, Montenegro Film Festival, održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i medija Crne Gore i Opštine Herceg Novi. Izvršni producent je Javna ustanova kulture Herceg fest, a partner Filmski centar Crne Gore.
Ako je ovogodišnji slogan obećanje, onda će krajem avgusta Herceg Novi zaista pokušati da pokaže koliko različitih boja film može da ima.
Photo credit: Vuk Ilić
