„Planina“ otvara dokumentarni program 32. Sarajevo Film Festivala
Film o Sinjajevini koji je već osvojio svet
Neki filmovi nastaju iz potrebe da se ispriča priča. Drugi nastaju zato što određenu stvarnost više nije moguće samo posmatrati sa strane.
„Planina“ Biljane Tutorov i Petra Glomazića pripada ovoj drugoj grupi.
Dokumentarni film sniman tokom sedam godina na Sinjajevini, najvećem pašnjačkom području na Balkanu, prati majku i ćerku koje istovremeno vode dve borbe. Jednu za očuvanje planine i načina života koji postoji generacijama, drugu mnogo intimniju, protiv posledica patrijarhata i nasilja koje su obeležile njihovu porodicu.
Nakon međunarodnog uspeha i Velike nagrade žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film na Sandens festivalu, „Planina“ konačno stiže i pred regionalnu publiku.
Film će 15. avgusta u 15.30, projekcijom u sali Cineplexx 1, otvoriti takmičarski program dokumentarnog filma 32. Sarajevo Film Festivala. Biće jedan od trinaest naslova koji se takmiče za Srce Sarajeva za najbolji dugometražni dokumentarni film.
Za autore koji su film gradili od 2018. do 2025. godine, Sarajevo predstavlja mnogo više od još jedne tačke na impresivnoj festivalskoj mapi.
To je povratak priče tamo gde će njeni ljudi, jezik, iskustva i istorijski kontekst verovatno biti prepoznati na potpuno drugačiji način.
Sedam godina na jednoj planini
„Planina“ je snimana na Sinjajevini, na katunu Okrugljak i u njegovoj široj okolini.
Sedam godina provedenih uz protagoniste teško je posmatrati samo kao period produkcije.
Za dokumentarni film toliko vreme menja odnos između kamere i ljudi ispred nje. Autori više nisu samo posmatrači koji dolaze da zabeleže događaj i zatim odlaze. Postaju svedoci promena, odrastanja, sukoba, porodičnih lomova i svakodnevice koja se pred njima polako pretvara u istoriju.
U centru filma nalaze se Mileva Gara Jovanović i njena najmlađa ćerka Nada Stanišić.
Gara je majka šestoro dece i jedna od predvodnica lokalne zajednice koja pokušava da zaštiti Sinjajevinu od formiranja vojnog poligona.
Nada je na početku priče trinaestogodišnja devojčica koja odrasta uz planinu, majku i teret porodičnih iskustava koja nijedno dete ne bi trebalo da nasleđuje.
Njihov odnos predstavlja srce filma.
Planina oko njih jeste prostor velikog političkog i ekološkog sukoba, ali film ne zaboravlja da se najveće bitke često istovremeno odvijaju unutar kuće.
Kada pašnjak postane vojni poligon
U septembru 2019. godine na Sinjajevini je održana prva međunarodna vojna vežba.
Vojni manevri započeti su na prostoru pašnjaka koji lokalne stočarske zajednice koriste vekovima, bez prethodnih konsultacija sa ljudima čiji život direktno zavisi od te zemlje.
Za stanovnike Sinjajevine planina nije pejzaž.
Ona nije prostor koji postoji da bi se fotografisao, turistički promovisao ili posmatrao iz automobila.
Ona je posao, hrana, sećanje, porodična istorija i način života.
Upravo zato sukob oko njenog budućeg korišćenja prevazilazi pitanje jedne vojne vežbe.
Postavlja mnogo šire pitanje: ko ima pravo da odlučuje o prostoru u kojem zajednica živi generacijama?
Kada država, vojska i velike institucije posmatraju teritoriju na jedan način, a ljudi koji na toj teritoriji žive na potpuno drugi, čiji pogled ima veću težinu?
„Planina“ ne traži odgovor kroz političke govore i apstraktne argumente.
Odgovor traži kroz ljude.
Ekologija koja nije odvojena od života
Ekološke teme u savremenom dokumentarnom filmu lako mogu postati zbir katastrofičnih slika, statistika i upozorenja.
„Planina“ polazi iz drugačije perspektive.
Za Garu i ljude koji žive na Sinjajevini očuvanje prirode nije ideološka pozicija niti trend.
To je pitanje opstanka.
Ako nestane prostor za ispašu, ne nestaje samo jedan prirodni resurs. Nestaje deo ekonomskog sistema, porodičnog nasleđa, tradicije i kulture koja se vekovima razvijala zajedno sa pejzažom.
U tome se nalazi jedna od najvažnijih dimenzija filma.
Priroda ovde nije pozadina ljudske priče.
Ona je njen aktivni učesnik.
Odnos prema zemlji govori i o odnosu prema ljudima koji od nje zavise.
Zato ekološka borba u filmu postaje i socijalna, politička i kulturna.
Majka i ćerka protiv više od jednog sistema
Ipak, film ne ostaje samo na sukobu lokalne zajednice i institucija.
Gara i Nada suočavaju se sa još jednom vrstom nasleđa, patrijarhatom i nasiljem nad ženama.
Te dve teme možda na prvi pogled deluju nepovezano sa borbom za očuvanje Sinjajevine.
U filmu se, međutim, prepliću.
U oba slučaja reč je o pitanju moći.
Ko donosi odluke?
Ko ima pravo glasa?
Čije iskustvo se smatra dovoljno važnim da bude saslušano?
Ko je navikao da ćuti, a ko govori u njegovo ime?
Gara se nalazi u središtu tog višestrukog otpora. Ona pokušava da zaštiti planinu, ali i da se suoči sa porodičnim nasleđem koje je oblikovalo njen život.
Njena borba zato nikada nije samo javna.
Jedan protest može završiti kada se ljudi raziđu.
Ono što nosimo iz sopstvene kuće mnogo je teže ostaviti iza sebe.
Od Sandensa do Sarajeva
Svetska premijera „Planine“ održana je početkom godine na Sandens festivalu, gde je film osvojio Veliku nagradu žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film.
Bio je to istorijski uspeh za film koji dolazi iz crnogorske i regionalne produkcije, ali njegov festivalski život tu nije stao.
Evropska premijera održana je u martu na festivalu CPH u Kopenhagenu, jednom od najvažnijih međunarodnih događaja posvećenih dokumentarnom filmu.
Istog meseca film je prikazan i u Parizu, na festivalu Cinéma du Réel, u programu specijalnih projekcija posvećenih novim ostvarenjima istaknutih autora.
Do dolaska u Sarajevo „Planina“ je prikazana na osamnaest međunarodnih festivala i osvojila šest nagrada.
Na Minneapolis Film Festivalu proglašena je najboljim dokumentarnim filmom.
Na Millennium Docs Against Gravity festivalu osvojila je Grand Prix.
RiverRun International Film Festival doneo je priznanje za najbolju režiju dokumentarnog filma.
Na Underhill Festu „Planina“ je osvojila nagradu za najbolji film u regionalnoj konkurenciji, ali i priznanje publike.
I upravo je nagrada publike posebno zanimljiva za film koji se sada vraća u region.
Jer koliko god međunarodni žiriji mogli da potvrde umetnički kvalitet dela, postoji druga vrsta susreta kada priču gledaju ljudi kojima su pejzaž, odnosi i društveni kontekst bliski.
Sarajevo kao zatvaranje jednog kruga
Za Biljanu Tutorov regionalna premijera nosi i ličnu simboliku.
U Sarajevu je svojevremeno predstavila i svoj prvi film, u periodu kada je počinjao rad na „Planini“.
Sedam godina kasnije vraća se sa filmom koji otvara dokumentarni takmičarski program.
„Krug se zatvara“, rekla je povodom dolaska u Sarajevo, prisećajući se pune sale i reakcije publike sa svog prethodnog festivalskog iskustva.
Posebno joj je važna činjenica da film nakon meseci putovanja konačno gledaju kolege i publika iz regiona.
Tutorov je govorila i o nečemu što svaki film nakon premijere na neki način prestaje da pripada samo svojim autorima.
Publika ga nastavlja.
Svaka sredina u kojoj je „Planina“ prikazana prepoznavala je drugačiji sloj priče. Ljudi su film gledali kroz sopstvena kulturna iskustva, odnose prema prirodi, porodici i političkim temama.
Autorima je svaki novi susret pokazivao nešto što možda ni sami tokom sedam godina rada nisu potpuno videli.
Sarajevo će toj priči dodati još jednu perspektivu.
Film koji je regionalan i pre nego što stigne pred regionalnu publiku
Petar Glomazić podsetio je da je „Planina“ međunarodna koprodukcija u kojoj učestvuju čak četiri bivše jugoslovenske republike.
Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija deo su produkcijske strukture filma.
Zbog toga Sarajevo za njega predstavlja prirodno mesto regionalne premijere.
Glomazić je istakao i istorijsku važnost Sarajevo Film Festivala, koji je nastao tokom opsade grada i tokom narednih decenija prerastao u jedno od najznačajnijih mesta filmskog susreta u Evropi.
Njegova nada je da će priča sa Sinjajevine publici širom regiona biti jednako bliska kao publici u Crnoj Gori.
Za to postoje dobri razlozi.
Borba za prirodne resurse nije isključivo crnogorska tema.
Patrijarhat nije lokalna specifičnost jednog sela.
Odluke velikih sistema donesene bez ljudi kojih se neposredno tiču nisu iskustvo rezervisano za jednu državu.
„Planina“ je veoma precizno ukorenjena u jednom prostoru, ali pitanja koja postavlja odavno su regionalna.
Kamera koja mora da ostane dovoljno dugo
Direktorka fotografije filma je Eva Kraljević, dok montažu potpisuje George Cragg.
Originalnu muziku komponovao je Draško Adžić, dizajn zvuka potpisuje Julij Zornik, a za kolor korekciju bio je zadužen Emil Svetlik.
Kod dokumentarca snimanog sedam godina tehnički deo filma nije samo pitanje estetike.
Potrebno je pronaći kontinuitet između različitih godina, godišnjih doba, promena protagonista i situacija koje niko nije mogao unapred planirati.
Dok igrani film može ponoviti scenu, dokumentarac često dobija samo jedan pokušaj.
Ako kamera nije prisutna u trenutku kada se nešto dogodi, događaj je izgubljen.
Istovremeno, stalna prisutnost kamere pred ljudima koji prolaze kroz intimne i bolne situacije nosi odgovornost.
Autori ne beleže samo politički problem.
Ulaze u porodični život.
Granica između neophodnog svedočenja i zaštite protagonista tada postaje jedno od najvažnijih etičkih pitanja dokumentarnog rada.
Regionalna i međunarodna produkcija
Glavna producentkinja filma je Biljana Tutorov, dok su među producentima Petar Glomazić, Quentin Laurent i Rok Biček.
Koproducentkinja je Dijana Cetina Mlađenović, pridruženi producent Veliša Popović, dok širu produkcijsku ekipu čini veliki broj saradnika iz različitih zemalja.
Film je podržan kroz mrežu regionalnih, evropskih i američkih fondova.
Među njima su Filmski centar Crne Gore, Filmski centar Srbije, CNC France Cinéma du Monde, Slovenački filmski centar, Hrvatski audiovizualni centar, RTV Slovenija, Doc Society Climate Story fond, UNIQA SEE Future Fondacija, Catapult Film Fund, Chicken & Egg Films, Savet Evrope i EURIMAGES, uz druge institucije i programe.
„Planina“ je 2024. godine dobila podršku i kroz prvi „Program podrške filmskim autoricama“, koji UNIQA SEE Future Fondacija realizuje u saradnji sa Sarajevo Film Festivalom i Slano Film Days.
Njegov povratak u Sarajevo zato zatvara još jedan krug.
Festival nije samo mesto na kojem se sada prikazuje završeno delo.
Bio je deo infrastrukture koja je filmu pomogla na njegovom putu.
Zašto je „Planina“ važna upravo sada
Priča o Sinjajevini može se posmatrati kao veoma lokalna.
Jedna planina.
Jedna stočarska zajednica.
Jedna porodica.
Jedan spor oko korišćenja prostora.
Ali upravo takve priče često najjasnije pokažu kako velike političke odluke izgledaju kada se spuste do svakodnevnog života.
Na papiru postoji teritorija.
Na terenu postoji čovek koji na toj zemlji čuva stoku.
Na dokumentu postoji plan.
U stvarnosti postoji majka koja ne zna šta taj plan znači za budućnost njene dece.
Tu dokumentarni film dobija svoju posebnu snagu.
On velike pojmove vraća ljudima.
Bezbednost, razvoj, ekologija, patrijarhat, tradicija i politička moć prestaju da budu apstraktni termini.
Dobijaju lice.
Srce Sarajeva kao sledeća stanica
„Planina“ će na 32. Sarajevo Film Festivalu biti jedan od trinaest filmova u konkurenciji za Srce Sarajeva za najbolji dugometražni dokumentarni film.
Bez obzira na ishod takmičenja, film u Sarajevo već stiže sa retko uspešnim međunarodnim festivalskim putem.
Ipak, njegova regionalna premijera možda će biti jedan od emotivno najvažnijih trenutaka dosadašnjeg života filma.
Jer ovo je publika koja neće morati da dobije objašnjenje za svaki deo sveta iz kojeg Gara i Nada dolaze.
Mnogo toga će prepoznati.
Možda ne Sinjajevinu lično, ali odnos centra i periferije.
Možda ne isti katun, ali život zajednica koje polako nestaju.
Možda ne istu porodicu, ali tišinu koju patrijarhat generacijama prenosi sa roditelja na decu.
Upravo u tom prepoznavanju „Planina“ dobija mogućnost da postane mnogo više od dokumenta jednog ekološkog sukoba.
Postaje film o pripadanju.
O tome šta znači braniti prostor koji nas je oblikovao.
O tome koliko dugo porodična trauma može da živi ako joj niko ne pronađe reči.
I o dve žene koje pokušavaju da sačuvaju ono što ne žele da izgube, a istovremeno pronađu snagu da napuste ono što više ne žele da nose.
Posle Sandensa, Kopenhagena, Pariza i brojnih drugih festivalskih sala, „Planina“ se vraća bliže mestu na kojem je nastala.
Na Sarajevo Film Festivalu njen međunarodni put neće stati.
Ali će, makar na jedno popodne, doći kući.
Photo credit: WAKE UP FILMS
