Polje inovacija i Bašta ideja na Naučnom pikniku
Kada nauka izađe među drveće
Četvrti Naučni piknik, koji se 29. i 30. maja održava u Arboretumu Šumarskog fakulteta pod sloganom „Misli zeleno“, donosi interaktivne postavke, radionice i demonstracije za sve generacije, uz besplatan ulaz za posetioce.
Postoje mesta na kojima se nauka ne uči iz definicija, već iz dodira, igre, pitanja i iznenađenja. Mesta na kojima laboratorija nema zidove, a učionica miriše na travu, drvo i biljke. Upravo takav prostor ovog proleća postaje Arboretum Šumarskog fakulteta u Beogradu, koji će 29. i 30. maja ugostiti četvrti Naučni piknik, pod sloganom „Misli zeleno“.
Jedna od najlepših zelenih oaza Beograda biće pretvorena u veliku učionicu na otvorenom, namenjenu deci, porodicama, studentima, nastavnicima i svim radoznalim posetiocima koji žele da vide kako savremena nauka izgleda kada izađe iz laboratorije i približi se svakodnevnom životu. Ulaz na sve sadržaje je besplatan, a ovogodišnji program posebno ističe dve centralne tematske celine, Polje inovacija i Baštu ideja.
Polje inovacija donosi čak 24 programa kroz koje se nauka pretvara u konkretna rešenja za održivu budućnost. Posetioci će kroz interaktivne postavke otkrivati skrivene procese koji oblikuju našu planetu, od šumskih do vodenih ekosistema, od obnovljivih izvora energije do tehnologija koje čuvaju prirodu. Ovo polje spaja tehnološki razvoj i brigu o okruženju, podsećajući da znanje nije luksuz, već jedan od najvažnijih alata za očuvanje sveta.
Šumarski fakultet, domaćin Naučnog piknika, kroz program „U susret tehnološkoj avanturi, od mikrona do moćnih konstrukcija“ otvara prostor u kojem drvo prestaje da bude samo materijal i postaje izvor inspiracije. Njihova „Ekoinženjering, laboratorija na otvorenom“ uvodi posetioce u svet u kojem biljke postaju saveznici u borbi protiv prirodnih nepogoda, dok će program upotpuniti Otvorena vrata i vođena tura kroz Arboretum.
Institut „Siniša Stanković“ vodi posetioce u nevidljivi svet ispod rečnih talasa kroz program „Bare i reke, mnogo više od samo vode neke“. Vodeni tokovi ovde se ne posmatraju samo kao pejzaž, već kao živi sistemi, prirodni dragulji koje tek učimo da razumemo i čuvamo.
Medicina budućnosti dobija svoj opipljivi oblik kroz postavku Fakulteta zdravstvenih studija iz Sarajeva i M3D laboratorije. Posetioci će moći da vide kako se CT snimci pretvaraju u precizne 3D modele kostiju i organa, omogućavajući hirurzima da uvežbaju operaciju pre prvog reza ili preciznije postave dijagnozu. To je nauka koja direktno pokazuje kako tehnologija može da spasi život.
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu kroz program „Zagrizi nauku“ otkriva šta sve stoji iza hrane na našem tanjiru. U laboratorijama i na poljima, naučnici istražuju nevidljive saveznike biljaka i traže rešenja za bezbedniju, kvalitetniju i održiviju proizvodnju hrane.
Jedan od najmaštovitijih programa dolazi sa Filozofskog fakulteta, kroz potragu za Lesnikom, mitskim gospodarom i zaštitnikom šuma iz slovenske mitologije. Kroz akcionu igru uloga i orijentacije, učesnici će pratiti tragove starih bajalica, braniti prirodu od požara i sklapati prijateljstva sa životinjama Košutnjaka, u nadi da će ih Lesnik prepoznati kao prijatelje i otkriti im svoje tajne.
Yettel fondacija kroz postavku „Zeleni vodonik“ otvara pitanje energije budućnosti. Posetioci će saznati kako najčešći element u svemiru može postati gorivo koje emituje samo vodenu paru, videti autiće na gorivne ćelije, solarno kokanje kokica i meteorološki vodonični balon koji je snimao planetu sa 26 kilometara visine.
Kompanija Ball Packaging Europe kroz program „Moć limenke“ pokazuje kako svakodnevni predmeti mogu postati ulaz u velike zakone fizike. Limenka postaje sredstvo za razumevanje atmosferskog pritiska, inercije, brzine, trenja i onoga što često nazivamo magijom, a zapravo je nauka na delu.
Geološka i hidrometeorološka škola „Milutin Milanković“ vodi publiku kroz „Poljuljanu planetu“, priču o zemljotresima koji vekovima oblikuju naš svet, dok program „Seobe koje su menjale svet“ i MOVE projekat otvaraju pogled u duboku prošlost i prve velike neolitske seobe koje su pre 8.000 godina postavile temelje civilizacije u Panonskoj niziji.
Institut za šumarstvo predstaviće tehnologije koje danas pomažu u zaštiti prirode, od akustičnih tomografa i dronova koji bez ijednog reza „snimaju“ zdravlje stabala u parkovima, do plutajućih ostrva koja koriste korenje biljaka kao prirodne filtere za prečišćavanje jezera.
Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu kroz „Zelenu laboratoriju“ učiniće nauku mirisnom i opipljivom, uz demonstraciju ekstrakcije etarskih ulja iz lekovitog bilja i pripremu prirodnih preparata. Za trenutke predaha, tu je i National Geographic bioskop, koji posetioce vodi na virtuelno putovanje kroz raznovrsne destinacije, kontinente i neobične stanovnike planete.
Dok Polje inovacija pokazuje kako znanje može da menja svet, Bašta ideja okreće se najmlađima i donosi devet kreativnih radionica u kojima se nauka, umetnost i igra susreću na najprirodniji mogući način. U fokusu je učenje kroz iskustvo, jer deca najdublje razumeju svet onda kada ga mogu dotaknuti, napraviti, pomirisati, zasaditi ili programirati.
Jedna od najslađih avantura biće „Mala škola limunade, od nauke do saksije“ Zorane Kurbalije Novičić. Deca će cediti limun, uživati u osvežavajućem napitku i istovremeno istraživati svet nauke i istorije. Kao deo „Naučnog kuvara“, ova radionica pokazuje kako obični kuhinjski eksperimenti mogu postati prvi koraci ka razumevanju prirode.
Šumarski fakultet poziva najmlađe da oblikuju svet sopstvenim rukama kroz pletenje prirodnim materijalima, sadnju i rad sa teksturama drveta. UčenIQ i Mensa Srbije kroz radionicu „Programiraj zeleno“ pretvaraju decu u male eko heroje i programere, koji uz pomoć BeeBot robotića rešavaju ekološke izazove i oživljavaju LEGO modele za spas prirode.
McDonald’s Srbija kroz radionicu „Mali koraci do velikih promena“ povezuje održivost, fiziku i genijalnost Leonarda da Vinčija, stavljajući u centar pažnje čuveni most koji se gradi bez ijednog eksera ili lepka. Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu vodi decu na eko stazu, gde će kroz igru meriti sopstveni ekološki otisak, učiti koliko je vremena potrebno za razgradnju otpada i otkrivati male izbore koji mogu imati veliki značaj za planetu.
Biološko istraživačko društvo „Josif Pančić“ priprema radionicu za ljubitelje oprašivača, na kojoj će deca saznati zašto su pčele važne za zdrav vazduh u gradu i učestvovati u pravljenju hotela za solitarne pčele. Program „Čuvari Zmajevog blaga“, koji organizuje Erste Bank a.d. Novi Sad, uvodi najmlađe u osnove finansijske pismenosti kroz edukativan i zabavan sadržaj o novcu, štednji i pametnim odlukama.
Naučni piknik se održava u organizaciji Festivala nauke, u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, na jedinstvenoj lokaciji Arboretuma Šumarskog fakulteta. Ovaj prostor, koji se prostire na 3,5 hektara, odlikuje izuzetna botanička i pejzažno arhitektonska vrednost, što ga čini idealnim mestom za festival koji nauku ne odvaja od prirode, već je vraća u njeno najživlje okruženje.
Četvrti Naučni piknik biće održan 29. i 30. maja u Arboretumu Šumarskog fakulteta, pod sloganom „Misli zeleno“. Ulaz na sve sadržaje je besplatan.
U vremenu u kojem se o budućnosti često govori kroz zabrinutost, Naučni piknik bira drugačiji pristup, radoznalost. Umesto da ekologiju predstavi kao lekciju koju moramo naučiti, on je pretvara u iskustvo koje želimo da istražimo. A možda se upravo tako najlakše rađa promena, kada dete napravi hotel za pčele, odrasli prvi put vide kako izgleda zeleni vodonik, a nauka pod krošnjama postane zajednički jezik svih generacija.
Photo credit: Tamara Stojanović
