„Skriveni ljudi“ na Sarajevo Film Festivalu
Dvojica izgubljenih muškaraca, jedan splav i prilika da život krene drugim putem
Ponekad je dovoljno da se probudite mamurni, pretučeni i lisicama vezani za potpunog stranca da biste shvatili da je vreme za ozbiljne životne promene. Barem ako živite u svetu filma „Skriveni ljudi“ Mihe Hočevara, nove slovenačke tragikomedije koja će regionalnu premijeru imati 18. avgusta na 32. Sarajevo Film Festivalu.
Film će biti prikazan u 20.45 časova u UNIQA Ljetnom kinu Stari Grad, u okviru programa Open Air Premijere, selekcije koja okuplja nova i iščekivana ostvarenja sa prostora bivše Jugoslavije.
„Skriveni ljudi“ nastali su kao slovenački film sa srpskim manjinskim koprodukcionim učešćem, a već sama kombinacija autora i glumačke ekipe daje projektu izrazito regionalni i međunarodni karakter. Scenario potpisuju Miha Hočevar i pokojni srpski scenarista Srđan Koljević, dok glavne uloge igraju Blaž Šef i islandski glumac Ólafur Darri Ólafsson.
Ipak, iza svih tih imena nalazi se prilično jednostavna ideja. Šta se dogodi kada se dvoje ljudi koji su se na različite načine izgubili nađu primorani da neko vreme idu istim putem?
Jutro koje obećava katastrofu
Guti ima 35 godina i život koji se raspada iz nekoliko različitih pravaca. Iza njega je bolan razvod, muče ga bankarski krediti, birokratija, problematične komšije i niz drugih okolnosti koje bi kod većine ljudi bile dovoljne da ozbiljno razmisle o promeni adrese, posla ili kontinenta.
Sig ima 50 godina, turista je i ne zna gotovo ništa o sebi.
Njih dvojica bude se na obali reke nedaleko od Ljubljane, pretučeni, mamurni i vezani lisicama jedan za drugog. Sig pati od gubitka pamćenja i uveren je da se nalazi u Slovačkoj. Ne zna odakle dolazi, šta mu se dogodilo niti gde mu je pasoš.
Tu počinje njihova zajednička potraga.
Potrebno je pronaći Sigov identitet, ali paralelno sa tim dvojica muškaraca rade i na Gutijevom velikom životnom projektu, izgradnji rečnog splava koji bi trebalo da postane neka vrsta izlaza iz njegovog dotadašnjeg života.
Splav je praktičan projekat, ali teško je ne videti ga i kao metaforu. Kada se tlo pod nogama raspadne, možda je jedino rešenje napraviti nešto što će plutati.
Film o ljudima koji su malo skrenuli sa puta
Miha Hočevar kaže da je želeo da napravi film o ljudima koji su pomalo zalutali, ali još nisu izgubili mogućnost da pronađu pravi smer.
To možda najbolje određuje ton „Skrivenih ljudi“. Film nije zamišljen kao teška drama o životnom porazu, ali ni kao komedija koja probleme svojih junaka koristi samo kao materijal za šalu. Hočevar ga opisuje kao topao, zabavan i pomalo tužan film o neočekivanom prijateljstvu.
Takve priče zavise od veoma delikatne ravnoteže.
Ako su junaci previše slomljeni, film lako može postati sumoran. Ako se njihovi problemi tretiraju samo kao komični, emocija nestaje. Najzanimljiviji prostor nalazi se negde između, tamo gde se istovremeno možemo smejati čoveku koji je sve pogrešno uradio i razumeti zašto više nema snage da stvari popravi.
Hočevar upravo u tom prostoru pronalazi prijateljstvo.
Ne ono idealizovano u kojem dve osobe odmah shvate da su stvorene jedna za drugu, već odnos koji počinje zato što okolnosti dvojici stranaca praktično ne ostavljaju drugi izbor.
Ponekad su najbolji ljudi koje sretnemo upravo oni koje nikada ne bismo sami izabrali.
Ólafur Darri Ólafsson u Sloveniji
Uloga Siga pripala je islandskom glumcu Ólafuru Darriju Ólafssonu, čije će lice biti poznato publici koja prati skandinavsku, britansku i američku televizijsku produkciju.
Igrao je u serijama „Trapped“, „Minister“, „Reykjavik Fusion“ i „Severance“, kao i u filmovima „Fantastic Beasts“, „Zoolander“ i „The Secret Life of Walter Mitty“.
Njegova fizička pojava i karakteristična glumačka energija posebno dobro odgovaraju likovima koji mogu istovremeno delovati zastrašujuće, izgubljeno i nežno. U „Skrivenim ljudima“ dobija junaka koji nema ni osnovne informacije o sopstvenom životu, pa identitet mora da gradi praktično pred publikom.
Nasuprot njemu nalazi se Blaž Šef kao Guti, čovek koji možda zna ko je, ali nije sasvim siguran šta bi sa tim znanjem trebalo da uradi.
Ta razlika dvojici likova daje zanimljivu početnu poziciju. Jedan je doslovno izgubio pamćenje, drugi pokušava da zaboravi život kakav je do sada vodio.
Kada ne znaš ko si i kada znaš previše dobro
Amnezija je jedan od najčešće korišćenih motiva u filmu, ali ovde njen potencijal nije samo u misteriji Sigove prošlosti.
Čovek bez sećanja na trenutak postaje oslobođen svega što ga je ranije definisalo. Ne zna koju profesiju ima, kome pripada, kakve je greške napravio ni šta drugi ljudi očekuju od njega.
To zvuči zastrašujuće, ali istovremeno nosi čudnu vrstu slobode.
Guti je u suprotnoj situaciji. Njegov problem nije nedostatak prošlosti. Ima je previše.
Razvod, dugovi, komšije i birokratija neprestano ga podsećaju na sve što nije ispalo kako je zamišljao.
Zbog toga dvojica muškaraca možda mogu pomoći jedan drugom upravo zato što dolaze iz potpuno suprotnih pozicija. Sig pokušava da otkrije ko je bio, dok Guti možda prvi put dobija priliku da odluči ko želi da bude.
Splav kao plan za bekstvo
Gutijev projekat izgradnje rečnog splava predstavlja jednu od najprivlačnijih ideja filma.
Postoji nešto gotovo detinje u odluci odraslog čoveka da probleme kredita, razvoda i birokratije pokuša da reši tako što će napraviti splav.
Ali upravo zato ideja funkcioniše.
Kada život postane previše komplikovan, ljudi često počinju da maštaju o najjednostavnijem mogućem izlazu. Odlasku. Putovanju. Kući negde daleko. Životu u kojem nas niko ne poznaje i ništa ne očekuje od nas.
Splav je Gutijeva verzija te fantazije.
Istovremeno, njegovo pravljenje zahteva nešto vrlo konkretno. Potrebno je raditi, rešavati probleme, tražiti materijal i sarađivati sa drugim čovekom.
Bekstvo tako paradoksalno postaje način da Guti ponovo počne da učestvuje u sopstvenom životu.
Glumačka ekipa regionalnog karaktera
Pored Blaža Šefa i Ólafura Darrija Ólafssona, u filmu igraju Luka Marčetić kao Gutijev brat Zajček, Barbara Ribnikar kao Irena, Ana Urbanc kao Monika, Igor Samobor kao komšija Bizjak, Gregor Gruden kao Janez, Janez Hočevar kao Riba, Maja Boh kao Ribina supruga i Oskar Perpar kao Andrej.
Iza kamere je takođe ekipa sastavljena od filmskih profesionalaca iz različitih sredina. Direktor fotografije je Simon Tanšek, montažu potpisuje Jelena Maksimović, muziku Uroš Buh, scenografiju Neža Zinajić, kostime Nadja Bedjanič, a kolor korekciju Emil Svetlik. Za zvuk su bili zaduženi Julij Zornik, Ognjen Popić i Igor Iskra.
Film je producirala kuća Vertigo Ljubljana, u koprodukciji sa RTV Slovenija i Backroom Production, uz saradnju Filmskog studija Viba Film i Ursus Parvus. Producent je Danijel Hočevar, koproducenti Igor Kecman i Jelena Mitrović, izvršni producent Mike Downey, a pridružena producentkinja Hlín Johannesdóttir.
Projekat su podržali Slovenački filmski centar, Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Kreativna Evropa MEDIA i RE ACT Co Development Funding.
Miha Hočevar i publika koju već dobro poznaje
Za slovenačku publiku Miha Hočevar nije novo ime.
Njegov debitantski dugometražni film „Jebiga“ iz 2000. godine tokom vremena je stekao kultni status, dok su komedije „Mi idemo svojim putem“ iz 2010. i njen nastavak iz 2013. postale veliki bioskopski hitovi.
Prvi film nalazi se na drugom, a nastavak na petom mestu liste najgledanijih filmova svih vremena u slovenačkim bioskopima.
To je posebno važno za razumevanje „Skrivenih ljudi“. Hočevar očigledno poznaje način na koji komedija može komunicirati sa širokom publikom, ali njegov novi film, barem prema najavi i polazištu, pokušava da humor poveže sa nečim melanholičnijim.
Radio je i na nekim od najgledanijih slovenačkih televizijskih krimi serija poslednjih godina. Kao koscenarista učestvovao je u adaptacijama bestseler romana Tadeja Goloba „Jezero“, „Lenjinov park“ i „Dolina ruža“, a među njegovim najnovijim projektima nalazi se i mini serija „Trezor“.
Hočevar se tako kreće između filma i televizije, komedije i kriminalističkog žanra, ali se u „Skrivenim ljudima“ vraća priči koja u centru ima karaktere i njihove međusobne odnose.
Srđan Koljević u scenarističkoj ekipi
Posebnu težinu projektu daje činjenica da scenario, uz Hočevara, potpisuje Srđan Koljević, jedan od značajnih scenarista regionalne kinematografije.
Njegov scenaristički rad često je bio usmeren upravo na obične ljude uhvaćene u okolnostima koje su istovremeno tragične i apsurdne.
Takav senzibilitet prirodno se uklapa u priču o dvojici muškaraca koji se bude vezani lisicama na obali reke i zatim pokušavaju da ponovo sastave svoje živote.
Velike životne teme ovde ne dolaze uz velike deklaracije.
Dolaze kroz mamurluk, izgubljeni pasoš, kredit, komšije i splav koji možda nikada neće zaploviti.
U tome se krije prepoznatljivo regionalna vrsta humora, smejemo se problemima zato što su previše stvarni da bismo ih svaki put mogli podneti ozbiljno.
Sarajevo kao idealna publika za prvi regionalni susret
Miha Hočevar posebno ističe zadovoljstvo što će regionalna premijera biti održana upravo na Sarajevo Film Festivalu.
Za njega je Sarajevo grad u kojem festival, film i publika „dišu zajedno“.
Ta formulacija nije samo festivalska ljubaznost. Sarajevo Film Festival je tokom više od tri decenije izgradio retku vrstu odnosa između grada i filmskog programa. Projekcije pod otvorenim nebom nisu samo dodatak festivalu, već deo njegovog identiteta.
UNIQA Ljetno kino Stari Grad upravo je jedan od prostora u kojima film dobija drugačiju vrstu publike od one u klasičnoj festivalskoj sali.
Hočevar se nada da će nakon projekcije ostati osećaj da iz neobičnih i teških okolnosti ipak može nastati nešto lepo.
To možda zvuči jednostavno, ali nije mala stvar.
Posebno u vremenu u kojem nas svakodnevica uporno uči suprotno.
Open Air Premijere i glas publike
„Skriveni ljudi“ biće prikazani u selekciji Open Air Premijere, koja donosi nova ostvarenja iz regiona.
Program ima i dodatnu dimenziju. Najbolji film prema izboru publike dobiće nagradu Prix Cineplexx, koju Sarajevo Film Festival uspostavlja zajedno sa Cineplexxom.
Ideja je da se festivalska vidljivost poveže sa budućim bioskopskim životom filmova.
To je važna tema za regionalnu kinematografiju.
Film može dobiti odlične kritike i uspešno putovati po festivalima, ali pravi izazov često počinje tek kada treba pronaći publiku van festivalskog sistema.
Nagrada publike zato nije samo potvrda da se film dopao ljudima koji su ga prvi videli. Ona može biti signal da priča ima potencijal da nastavi život u bioskopima.
A „Skriveni ljudi“ deluju kao film napravljen upravo za takav susret.
Ljudi koje možda ne vidimo dok ne postanu važni
Naslov filma otvara još jedno zanimljivo pitanje.
Ko su zapravo skriveni ljudi?
Možda oni koji žive pored nas, ali ih ne primećujemo dok se njihovi životi ne sudare sa našim. Ljudi koji deluju potpuno obično dok ne saznamo koliko toga nose sa sobom. Ili oni koji su se toliko izgubili unutar sopstvenih problema da su na neki način postali nevidljivi čak i sebi.
Guti i Sig na početku filma ne deluju kao ljudi koji bi trebalo da promene jedan drugom život.
Jedan nema pojma ko je.
Drugi bi najradije promenio gotovo sve što zna o sebi.
Ali baš tu nastaje prostor za nešto novo.
Dvojica stranaca, jedna reka, izgubljeni pasoš i splav koji tek treba završiti možda nisu recept za savršen život.
Ali mogu biti sasvim dobar početak.
„Skriveni ljudi“ biće prikazani 18. avgusta u 20.45 časova u UNIQA Ljetnom kinu Stari Grad na 32. Sarajevo Film Festivalu.
Ako je Hočevarov cilj bio da napravi film posle kojeg ostaje osećaj da čak i kada malo zalutamo još postoji put nazad, Sarajevo će biti prvo mesto u regionu na kojem ćemo proveriti da li mu je ta basma uspela.
Photo credit: Željko Stevanić
