„Svet fantastike na papiru“: Kada crtež postane prolaz ka nemogućem
Fantastika u umetnosti nikada nije bila samo beg od stvarnosti. Naprotiv, njena najveća snaga često leži upravo u tome što stvarnost posmatra iz ugla iz kojeg više ne deluje tako poznato. Telo može da postane pejzaž, portret da sakrije čitav mit, svakodnevni predmet da dobije simboličku težinu, a ono što postoji samo u imaginaciji ponekad može da govori o našem svetu preciznije od doslovne slike.
Takav prostor otvara izložba „Svet fantastike na papiru“, koja će od 17. septembra do 18. oktobra biti predstavljena u Galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu. Fondacija Mihajlović Feniks ovom prilikom prvi put u obimnijem izboru predstavlja svoju Kolekciju radova na papiru, jednu od retkih privatnih zbirki u Srbiji sistematski posvećenih očuvanju, proučavanju i predstavljanju fantastične umetnosti.
Kustoskinja izložbe je istoričarka umetnosti Minja Velemir, a projekat prati i istoimena monografija koja donosi najobuhvatniji pregled kolekcije do sada.
Fantastika kroz 290 radova
Kolekcija Fondacije Mihajlović Feniks danas obuhvata 290 crteža, grafika, akvarela i radova izvedenih različitim kombinovanim tehnikama na papiru. Monografija predstavlja svih približno 290 dela više od 70 umetnika, dok će beogradska publika na izložbi imati priliku da vidi izbor radova 62 autora.
Već taj broj pokazuje da nije reč o pokušaju da se fantastika predstavi kao izolovan trenutak ili stil vezan za nekoliko velikih imena. Pred publikom će se otvoriti mnogo šira priča o kontinuitetu umetničkog izraza koji se menjao kroz generacije, ali nikada nije izgubio interesovanje za ono što postoji iza vidljivog.
U istom prostoru susrešće se istorijski značajni autori, predstavnici Mediale, međunarodne fantastične umetnosti i umetnici koji danas razvijaju sopstvene verzije fantastične poetike.
Na izložbi će biti predstavljena dela Leonida Šejke, Vladimira Veličkovića, Miodraga Đurića Dada, Ernsta Fuksa i Ota Rapa, kao i radovi Snežane Petrović, Željka Đurovića, Vladimira Lalića, Julije Dašić, Sergeja Aparina, Veljka Valjarevića, Dragana Vuka Račića, Vladimira Dunjića, Marijane Rakićević, Slavka Krunića i brojnih drugih autora.
Od Mediale do savremenih umetnika
Za domaću umetničku scenu razgovor o fantastici teško je voditi bez Mediale.
Grupa koja je obeležila važan deo umetnosti druge polovine dvadesetog veka otvorila je prostor za drugačiji odnos prema simbolu, mitu, telu, arhitekturi, nauci i imaginaciji. Njeni autori nisu fantastiku shvatali kao jednostavno prikazivanje nestvarnog. Ona je bila način mišljenja.
Upravo zato izložba ne pokušava da fantastičnu umetnost zatvori u prošlost.
Radovi istorijski značajnih autora ulaze u dijalog sa savremenim praksama, pokazujući kako se određene opsesije menjaju, nestaju i ponovo vraćaju. Fantastično biće iz jednog perioda možda je danas zamenjeno izmenjenim ljudskim telom. Mitološka scena može ustupiti mesto unutrašnjem pejzažu, snu ili slici koja izgleda gotovo realno sve dok ne primetimo detalj koji ruši čitavu logiku prizora.
Fantastika se tako ne prenosi kao gotova formula.
Svaka generacija mora ponovo da pronađe ono što je za nju nemoguće, uznemirujuće ili neobjašnjivo.
Zašto baš papir
Posebnost kolekcije nalazi se i u materijalu na kojem su radovi nastajali.
Papir je često prvi prostor umetničke ideje. Na njemu nastaju skice, eksperimenti, beleške i slike koje možda nikada neće biti prevedene u veći format. Upravo zato rad na papiru može da sačuva neposrednost koju završeno monumentalno delo ponekad izgubi.
Linija ostaje vidljiva. Trag ruke nije potpuno sakriven. Greška može postati deo rada. U akvarelu se voda i pigment ponašaju drugačije nego boja na platnu, dok grafika uvodi sopstvenu logiku umnožavanja, matrice i otiska.
Za fantastiku je papir posebno zanimljiv jer omogućava direktan prelazak iz ideje u sliku.
Biće koje nikada nije postojalo može se roditi jednom linijom.
Prostor koji ne prati zakone fizike može biti izgrađen na nekoliko centimetara površine.
Lice može ostati gotovo realistično, dok jedan mali detalj potpuno promeni naš odnos prema njemu.
Više načina da se uđe u fantastično
Postavka je organizovana kroz nekoliko tematskih celina koje istražuju različite manifestacije fantastike.
Publika će moći da prati mitske i simboličke narative, odnose realnog i imaginarnog u portretu, žanr scene, fantastična bića i veze sa renesansnom tradicijom.
Takav pristup omogućava da fantastiku ne posmatramo samo kao vizuelni stil.
Ona može nastati i u potpuno realističnom prizoru.
Ponekad ništa u slici nije nemoguće, ali odnos elemenata stvara osećaj da nešto nije sasvim u redu. U drugom radu ne postoji nikakva namera da se poštuju pravila stvarnosti. Čovek, životinja, arhitektura i mit mogu se spojiti u jedno novo biće.
Između tih krajnosti nalazi se čitav spektar fantastičnog.
I upravo će taj spektar izložba pokušati da pokaže.
Fantastika kao ogledalo stvarnosti
Najzanimljivija fantastična umetnost uglavnom ne govori samo o čudovištima, mitološkim bićima i nemogućim pejzažima.
Govori o čoveku.
Čudovište često nosi strah koji ne želimo direktno da pogledamo. Izmenjeno telo može govoriti o našem odnosu prema smrtnosti, bolesti ili identitetu. Fantastičan grad može biti slika stvarnog društva, dok mitološka figura može postati način da govorimo o moći, nasilju ili želji.
Zbog toga je granica između fantastike i realnosti mnogo manje stabilna nego što izgleda.
Umetnik može potpuno izmisliti prizor, ali emocija koju on izazove ostaje veoma stvarna.
Možda upravo zato ova vrsta umetnosti opstaje kroz različite istorijske periode. Menjaju se simboli, stilovi i tehnike, ali potreba da svet predstavimo drugačijim nego što ga svakodnevno vidimo ne nestaje.
Tradicija koja je često ostajala po strani
Jedan od važnih motiva projekta jeste i ukazivanje na mesto koje fantastična umetnost zauzima u domaćoj istoriji umetnosti.
Uprkos bogatoj tradiciji i velikom broju značajnih autora, fantastika nije uvek bila ravnopravno zastupljena u dominantnim kustoskim i istorijsko umetničkim narativima.
Privatne kolekcije u takvoj situaciji mogu imati posebno važnu ulogu.
Kada neko godinama sistematski prikuplja određenu vrstu umetnosti, ne nastaje samo zbir predmeta. Nastaje arhiv jednog senzibiliteta.
Radovi koji su prvobitno postojali odvojeno počinju međusobno da komuniciraju. Mogu se pratiti veze među autorima, generacijama i temama koje možda nisu bile očigledne dok su dela bila rasuta po različitim ateljeima i kolekcijama.
„Svet fantastike na papiru“ upravo takvu zbirku prvi put otvara publici u većem obimu.
Monografija kao trajni trag kolekcije
Izložbu prati istoimena monografija u kojoj je predstavljeno približno 290 radova više od 70 autora.
Njena vrednost prevazilazi ulogu klasičnog kataloga.
Izložba traje nešto više od mesec dana. Publika ulazi u prostor, radovi se susreću na zidovima, a zatim se postavka zatvara i dela se ponovo razdvajaju.
Monografija taj trenutak zadržava.
Ona omogućava da kolekcija postane dostupna istraživačima, studentima, umetnicima i publici i nakon što poslednji posetilac napusti galeriju.
Za oblast koja je često ostajala izvan centralnih pregleda domaće umetnosti, takva dokumentacija može biti posebno dragocena.
Jer ono što nije zabeleženo lako postane nevidljivo.
Od Beograda do Valjeva
Nakon Beograda projekat će nastaviti svoj život u Modernoj galeriji Valjevo, gde će izložba biti predstavljena od 24. oktobra do 21. decembra.
Preseljenje u Valjevo ima posebnu logiku zbog mesta koje Moderna galerija već zauzima u prezentovanju umetnosti fantastike.
Izložba tako neće ostati zatvorena u jednom gradu, već će tokom jeseni omogućiti dvema različitim publikama da uđu u isti svet.
A taj svet, uprkos naslovu, ne postoji samo na papiru.
Nalazi se negde između istorije umetnosti i sna, između mita i savremenosti, između onoga što prepoznajemo i onoga što nam izmiče.
Šta vidimo kada stvarnost prestane da bude dovoljna
Možda je upravo to pitanje koje povezuje svih 290 radova kolekcije.
Zašto umetnik uopšte stvara nešto što ne postoji?
Zašto izmišlja bića, preoblikuje ljudsko telo, spaja nespojive elemente ili gradi prostor koji nikada ne bismo mogli da pronađemo na mapi?
Možda zato što stvarnost ponekad nije dovoljna da objasni samu sebe.
Fantastika pruža mogućnost da govorimo o stvarnim strahovima kroz izmišljena čudovišta, o stvarnim željama kroz nemoguće pejzaže i o sopstvenom identitetu kroz lice koje možda uopšte nije ljudsko.
Izložba „Svet fantastike na papiru“ od 17. septembra otvara upravo takav prostor u Galeriji Kolarčeve zadužbine.
Na papiru će se susresti više generacija, različite poetike i potpuno različiti načini zamišljanja nemogućeg.
A publika će morati sama da odluči gde se u svakom od tih radova završava stvarnost.
Ako se uopšte završava.
Photo credit: Vladimir Popović
