„Stasis“ Tijane Kojić

Trenutak između leta i pada

U Galeriji Sanjaj otvorena je izložba „Stasis“, novi ciklus Tijane Kojić u kojem se monumentalna instalacija, slikarstvo i poezija susreću u prostoru između pokreta i mirovanja.

Postoji trenutak u kojem više nije jasno da li jato uzleće ili pada. Kratak zastoj u kojem se pokret još nije završio, ali njegov ishod više nije moguće predvideti. Upravo u tom prostoru neizvesnosti nastaje „Stasis“, nova izložba Tijane Kojić, otvorena u beogradskoj Galeriji Sanjaj.

Postavku čine monumentalna ambijentalna instalacija i deset slika izvedenih na aluminijumskim limovima. Slike više nisu samo površine okačene na zid, a galerija nije tek neutralno mesto njihovog izlaganja. Granice između dela i prostora postaju nejasne, dok posetilac ulazi u prizor koji kao da se još uvek odvija.

Veliko interesovanje publike bilo je primetno već na otvaranju, kada su brojni posetioci čekali ispred galerije kako bi videli novi ciklus umetnice.

Trenutak koji odbija da prođe

Naziv izložbe potiče od grčke reči stasis, koja označava stajanje, postojanje i položaj, ali i ravnotežu suprotstavljenih sila. Kod Tijane Kojić taj pojam dobija vizuelni oblik kroz napetost između pokreta i mirovanja, promene i trajanja, poznatog i onoga što tek naslućujemo.

Jato labudova zauzima centralno mesto u ciklusu. Njihova tela ostaju zaustavljena između uzleta i pada, bez jasnog odgovora o tome šta se dogodilo pre prizora i šta će uslediti posle njega. Upravo odsustvo odgovora postaje pokretačka snaga izložbe.

Labud ovde nije samo simbol lepote i elegancije. U susretu sa motivom prolaznosti dobija složenije značenje. Postaje slika nestabilnosti, krhkosti i trenutka u kojem ono uzvišeno može da se pretvori u pad.

„Stasis tako postaje prostor između viđenog i nepoznatog, između mita i stvarnosti, između događaja i njegovog ishoda. To je trenutak u kojem se vreme prividno zaustavlja i ostavlja nam prostor za sreću“, rekla je vlasnica Galerije Sanjaj Sanja Bjelanović Janković.

Kada slika izađe iz svojih granica

Tijana Kojić poznata je po radovima velikog formata u kojima povezuje crtačke, grafičke i slikarske postupke. U izložbi „Stasis“ ta potreba za širenjem slike dobija novu dimenziju.

Aluminijumski limovi unose hladnoću, čvrstinu i refleksiju u prizore labudova, dok monumentalna instalacija preuzima galerijski prostor. Posmatrač se tako ne nalazi samo ispred rada. On postaje deo odnosa između slika, instalacije, arhitekture i praznine koja ih okružuje.

Takav pristup zahteva vreme. Postavka se ne otkriva u jednom pogledu, niti se njeno značenje može svesti na pojedinačan motiv. Izložbu je otvorio dr Nele Karajlić, koji je prvi susret sa ovim radovima povezao sa „Boemskom rapsodijom“ grupe Kvin. Prema njegovom viđenju, kao što se ta kompozicija ne može slušati parcijalno, tako se ni „Stasis“ ne može doživeti kroz izdvojene fragmente.

Celina je ovde važnija od pojedinačne slike. Tek kada se radovi sagledaju zajedno, postaje vidljiv ritam između težine i lakoće, materijala i praznine, kretanja i zastoja.

Poezija kao nevidljivi deo postavke

Još jedan važan oslonac ciklusa predstavlja poezija Branka Miljkovića. Nazivi slika preuzeti su iz stihova pesme „Nemušti jezik“, čime svako delo dobija dodatni sloj značenja, ali ne i konačno objašnjenje.

Poezija ovde ne služi kao legenda uz sliku. Ona otvara prostor za slutnju, povezuje prizore i dopušta publici da sama pronađe odnos između reči i viđenog.

Upravo zbog toga „Stasis“ funkcioniše kao stanje, a ne kao zaokružena priča. Pred labudovima Tijane Kojić ne saznajemo šta se dogodilo. Ostajemo u trenutku pre odgovora, kada su i let i pad još uvek mogući.

Monumentalno, ali intimno

Tijana Kojić rođena je 1987. godine u Beogradu. Vanredna je profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde predaje predmete iz oblasti primenjenog slikarstva.

Do sada je realizovala sedamnaest autorskih projekata i učestvovala na više od 150 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima su dve nagrade „Zlatni Osten“ i nagrada „Mladi balkanski umetnik“.

Iako njeni radovi često zauzimaju velike površine, njihova snaga ne proizlazi samo iz dimenzija. Monumentalnost kod Tijane Kojić vodi ka intimnom iskustvu. Velika slika postaje prostor u koji ulazimo sa sopstvenim strahovima, očekivanjima i sećanjima.

„Stasis“ zato ne govori samo o jatu labudova zaustavljenom između neba i tla. Govori i o trenucima u kojima se sami nalazimo između odluke i posledice, poznatog i nepoznatog, onoga što je bilo i onoga što tek može da se dogodi.

Izložba „Stasis“ može se pogledati do 17. oktobra u Galeriji Sanjaj, u Dositejevoj 11 u Beogradu.

Photo credit: Nikša Širac