Uručenjem nagrada najboljim filmovima i priznanja „Aleksandar Lifka“ Radošu Bajiću

zatvoren 33. Festival evropskog filma Palić

Svečanom ceremonijom na Letnjoj pozornici, dodelom nagrada najboljim evropskim ostvarenjima i uručenjem priznanja „Aleksandar Lifka“ Radošu Bajiću, završen je 33. Festival evropskog filma Palić. Poslednje festivalsko veče, održano 22. jula, zaokruženo je projekcijom filma „Čuvar ikone Svetog Đorđa“ rediteljke Jelene Bajić Jočić.

Ekipa BOLD magazina imala je zadovoljstvo da prisustvuje završnoj večeri festivala i još jednom doživi posebnu atmosferu Letnje pozornice, mesta na kojem film, arhitektura, priroda i publika već decenijama stvaraju iskustvo koje se teško može ponoviti u klasičnoj bioskopskoj sali.

Među brojnim ostvarenjima ovogodišnjeg programa, na nas su najsnažniji utisak ostavili filmovi „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“ Simona Ferhevena i „Reci mi šta osećaš“ Lukaša Rondude. Prvi nas je osvojio načinom na koji o gubitku govori sa humorom, nežnošću i životnom punoćom, dok drugi hrabro povezuje umetnost, identitet i savremene društvene okolnosti, ostavljajući pitanja koja ostaju sa gledaocem i nakon projekcije.

Odluke festivalskih žirija pokazale su da su oba filma snažno komunicirala i sa stručnom i sa širom publikom.

Žiri takmičarskog programa „Paralele i sudari“ proglasio je film „Reci mi šta osećaš“ Lukaša Rondude najboljim ostvarenjem selekcije. Specijalno priznanje pripalo je filmu „Mlečni zubi“ rumunskog reditelja Mihaja Minkana.

Minkan se publici obratio putem video poruke, ističući da je njegov film od početka bio zamišljen kao intimna priča o zbunjenosti, traumi i usamljenosti, ali i o ljudima kojima je uskraćen glas da progovore protiv zločina kojima svedoče.

„Nažalost, mislim da svi možemo da vidimo da danas ponovo živimo u takvim vremenima. Živimo u vremenu za koje smo verovali da je odavno prošlo i ostalo zakopano u prošlosti. Zato se nadam da možemo da budemo zajedno, da budemo snažni i da ujedinjeni progovorimo protiv cinizma današnjice i potpunog zanemarivanja vrednosti tuđih života“, poručio je Minkan.

Dobitnik glavne nagrade u programu „Paralele i sudari“, Lukaš Ronduda, javio se iz Muzeja savremene umetnosti, koji ima značajnu ulogu i u samom filmu „Reci mi šta osećaš“. U trenutku obraćanja radio je na izložbi Patrika Rožickog, umetnika koji je poslužio kao inspiracija za glavnog junaka filma.

„Hvala vam mnogo na ovoj nagradi. Zaista je neverovatna i iskreno sam zahvalan“, rekao je Ronduda.

Njegov film pripada onoj vrsti ostvarenja koja ne odvajaju umetnost od života. Naprotiv, pokazuje kako se lične borbe, umetnički izraz i društvene okolnosti neprestano prepliću, stvarajući priču koja je istovremeno intimna i politička.

Nagrada međunarodnog udruženja filmskih kritičara FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa pripala je mađarskom ostvarenju „Kao kod kuće“ reditelja Gabora Holtaija. Priznanje su u ime filmske ekipe primili glumci Aron Molnar i Rozi Lovaš.

Rozi Lovaš je istakla da je snimanje ovog filma bilo čin otpora, ali ne kroz parole, već kroz pripovedanje i verovanje da slobodan film i slobodna misao uvek zaslužuju da budu branjeni.

„Ne znamo da li filmovi mogu da promene istoriju, ali mogu da pomognu da ideja slobode ostane živa. Možda smo, na svoj mali način, tome dali doprinos“, poručila je glumica.

Žiri Glavnog takmičarskog programa dodelio je specijalno priznanje za originalnost nemačkom filmu „Nesrećna majka“ rediteljke Suzane Hajnrih. Nagradu je u ime ekipe primio glavni glumac Teo Kolaruso, koji se zahvalio publici i organizatorima na gostoprimstvu tokom boravka na Paliću.

Specijalno priznanje pripalo je i grčkom filmu „Elenina promena“ reditelja Stefanosa Civopulosa. Nagradu je primila glumica Penelope Cilika, koja je festivalsko iskustvo opisala kao posebno i izrazila želju da se ponovo vrati na Palić.

Nagrada Palićki toranj za najbolju režiju dodeljena je Simonu Ferhevenu za film „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“, koji je otvorio ovogodišnji festival.

Ferheven se publici obratio putem video poruke, navodeći da mu priznanje mnogo znači, posebno imajući u vidu autore koji su prethodnih godina osvojili istu nagradu i dugogodišnju posvećenost festivala evropskom filmu.

„Moj film je veoma ličan. Govori o gubitku ljudi koji su vam bliski, o gubitku snova, o gubitku trenutaka u životu koji se nikada više ne vraćaju. To je, zapravo, priča o životnom ciklusu, o tome koliko on često ume da bude bolan i kako moramo da ga prihvatimo hrabro, sa humorom i ljubavlju“, rekao je reditelj.

Upravo je ta sposobnost da bol i humor postoje u istom kadru učinila ovaj film jednim od najtoplijih i najupečatljivijih naslova festivala. Umesto da gubitak predstavi samo kao prostor tuge, Ferheven ga posmatra kao neizbežan deo života, ali i kao iskustvo kroz koje nastavljamo da volimo, pamtimo i sazrevamo.

Publika je prepoznala njegovu posebnost, pa je filmu „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“ pripala i Gorki List nagrada publike.

Katarina Krstajić, PR menadžerka kompanije Gorki List, istakla je da ovo priznanje ima posebnu težinu jer dolazi upravo od gledalaca, zbog kojih film i postoji.

„Ona predstavlja potvrdu da je ovaj film ostavio snažan utisak i da je publika u njemu pronašla deo sebe. Neka ova nagrada bude motivacija celokupnoj ekipi da nastavi da stvara autentične priče kojima će osvajati svet“, navela je Krstajić.

Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa pripao je belgijskom ostvarenju „Nino u raju“ reditelja Lorana Mikelija.

Reditelj i glumac Oskar Hegstrem obratili su se publici putem video poruke. Mikeli je istakao da je reč o prvom priznanju koje je film osvojio, zbog čega nagrada za njega ima posebno emotivno značenje.

„Najveći strah svakog reditelja verovatno je da ono što pokušava da kaže i podeli sa publikom neće biti shvaćeno. Zato je osećaj da vas je neko zaista razumeo nešto predivno“, rekao je Mikeli.

Jedan od centralnih trenutaka završne večeri bilo je uručenje nagrade „Aleksandar Lifka“ Radošu Bajiću, u kategoriji domaćih stvaralaca. Priznanje mu je uručio direktor festivala Radoslav Zelenović.

Govoreći o Bajićevom radu, Zelenović je podsetio na karijeru dugu više od pet decenija, tokom koje je ostvario više od stotinu glumačkih uloga, a zatim izgradio prepoznatljiv opus kao scenarista, reditelj i producent.

Bajić je tokom karijere sarađivao sa autorima različitih poetika, među kojima su Živojin Pavlović, Hajrudin Krvavac, Veljko Bulajić i Živko Nikolić. Njegovi filmski i televizijski projekti, kako je istaknuto, svedoče o trajnoj posvećenosti domaćem filmskom izrazu i nacionalnoj kinematografiji.

Primajući priznanje, Radoš Bajić zahvalio se Savetu Festivala evropskog filma Palić i istakao da će nagrada imati posebno mesto među priznanjima koja je dobio tokom pedeset godina rada.

„Samim uvidom u to ko je do sada dobio ovu nagradu, ostaje mi da verujem da sam dostojan ovog priznanja. U mojoj profesionalnoj riznici satisfakcije za 50 godina rada na filmu, ova nagrada će imati poseban značaj“, izjavio je Bajić.

On je naglasio da je publika najvažniji deo svake filmske svetkovine, pohvalivši Festival evropskog filma Palić zbog toga što je sačuvao autonomnost, posebnost i posvećenost autorima i filmskoj umetnosti.

Pre projekcije filma „Čuvar ikone Svetog Đorđa“, publici se poklonila filmska ekipa predvođena rediteljkom Jelenom Bajić Jočić. Tom projekcijom završen je ovogodišnji festivalski program na Letnjoj pozornici.

Trideset treći Festival evropskog filma Palić održan je od 18. do 22. jula na više lokacija na Paliću i u Subotici, među kojima su Letnja pozornica, bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. U festivalskom i predfestivalskom programu prikazano je više od 130 filmova.

Pet dana programa još jednom je pokazalo da evropski film ne predstavlja jedinstven glas, već širok prostor različitih jezika, kultura, istorijskih iskustava i pogleda na savremeni svet. Od intimnih porodičnih priča do otvoreno političkih filmova, ovogodišnja selekcija nudila je publici mogućnost da uđe u živote drugih ljudi, ali i da se vrati sopstvenim pitanjima.

Festival na Paliću ima posebnu vrednost upravo zato što film ovde ne ostaje samo na platnu. On se nastavlja u razgovorima nakon projekcija, u susretima autora i publike, u dvorištu bioskopa Abazija, na obali jezera i pod otvorenim nebom Letnje pozornice.

Ekipa BOLD magazina završnu festivalsku noć napustila je sa osećajem da smo prisustvovali ne samo dodeli nagrada, već i završetku još jednog važnog poglavlja u dugoj istoriji festivala. Nagrade će ostati zapisane u festivalskoj hronici, ali ono što se najduže pamti obično nije spisak pobednika. To su filmovi koji su nas nasmejali, uznemirili ili naterali da o njima razgovaramo na putu kući.

Ove godine, za nas su to bili „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“ i „Reci mi šta osećaš“.

Photo credit: Damir Vujković