Prateći program izložbe „Dis_placement
Razgovor Dimitrija Kokanova, Emilije Đorđević i Selene Orb u petak, zatvaranje u subotu
Izložba video instalacije „Dis_placement“ kostimografkinje Selene Orb završava se ove nedelje u Galeriji Kolektiv dvodnevnim programom. U petak, 19. juna, biće održan razgovor „Nema vremena pre nas. Mi smo svuda i zauvek“, dok će publika postavku moći da pogleda do subote, 20. juna.
Postoje osećanja koja nisu samo unutrašnja. Ona imaju prostor, oblik, ritam, zvuk, materijal. Ona se pojavljuju u telu, u načinu na koji prolazimo kroz gradove, u sobama u kojima privremeno boravimo, u zavesama kroz koje posmatramo tuđe živote, u mestima koja nam nikada ne postanu sasvim naša. Upravo tim osećanjem bavi se „Dis_placement“, video instalacija kostimografkinje Selene Orb, koja se ove nedelje zatvara u Galeriji Kolektiv u Beogradu.
Izložba, koja je tokom trajanja privukla veliku pažnju publike, završava se dvodnevnim programom. U petak, 19. juna, u 19 časova, biće održan poseban prateći program, razgovor umetnika pod nazivom „Nema vremena pre nas. Mi smo svuda i zauvek“. Sama postavka biće dostupna publici do subote, 20. juna, kada se izložba zvanično zatvara.
Razgovor će voditi dramaturg Dimitrije Kokanov, a u diskusiji će, pored autorke izložbe Selene Orb, učestvovati i Emilija Đorđević, basistkinja benda KOIKOI. Ovaj program ujedno zaokružuje temu izložbe, ali i kompletnu ovogodišnju izložbenu sezonu pod nazivom „Skok u neizvesnost“, kustoskinje Tatjane Dadić Dinulović.
Učesnici će iz različitih umetničkih i profesionalnih uglova, teatra, pisanja i muzike, govoriti o telu, prostoru i doživljaju izmeštenosti. U radu Selene Orb to osećanje nije samo fizičko, već i emotivno. Nije vezano isključivo za promenu mesta, već za unutrašnje pomeranje koje se događa kada stalnost prestane da bude nešto pouzdano.
„Već dugo vremena zbog posla kojim se bavim susrećem se sa osećajem neprekidne izmeštenosti sa jednog stalnog mesta boravka, toliko da je ta stalnost već postala upitna. To osećanje je počelo u poslednjih godinu i po dana sve više da biva prisutno u meni i kroz kreativni rad se javila potreba da se to iskomunicira“, izjavila je Selena Orb.
Kao kostimografkinja, Selena Orb u ovom radu polazi od materijala koji su joj najbliži, kostima i tekstila. Oni u „Dis_placement“ nisu samo elementi vizuelnog identiteta, već nosioci narativa. Kostim prestaje da bude samo odeća i postaje prostor u kojem se telo skriva, štiti, izlaže i pamti promene.
„Kostim i tekstilni materijali su moje primarno sredstvo umetničkog izražavanja i oni su implementirani u ovaj video rad na više načina, i kroz narativnu funkciju kostima, ali i kroz zavese koje se dosta pojavljuju u radu. Te zavese su jako bitan element mog doživljaja Dis_placementa jer kroz razna privremena boravišta u određenim gradovima, kroz te zavese kao neku konstantu posmatram živote drugih“, navodi autorka.
U toj slici zavese nalazi se jedno od ključnih mesta rada. Zavesa je granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg, između privatnog i tuđeg, između onoga što pripada nama i onoga što samo posmatramo. Ona je i predmet svakodnevice i simbol privremenog boravka, znak da negde jesmo, ali možda ne sasvim.
Rad se sastoji od video projekcije u formi triptiha i tekstualne projekcije koja zaokružuje celinu, postajući komentar na sliku i zvuk. Rečenica „Nema vremena pre nas. Mi smo svuda i zauvek“, koja repetitivno prati rad, otvara prostor za artikulaciju osećanja nedostajanja u trenucima razdvojenosti, kao neodvojivog osećanja koje prati izmeštanje.
Projekat „Dis_placement“ predstavlja višeslojni umetnički rad koji kroz prizmu scenskog kostima istražuje fenomen neizvesnosti, savremeni nomadizam i emotivno izmeštanje. Nakon bogate karijere tokom koje je realizovala više od 80 pozorišnih i 15 filmskih kostimografija u Srbiji i regionu, Selena Orb se ovim radom okreće autorefleksiji, preispitujući ličnu i profesionalnu cenu internacionalnog delovanja.
„Dis_placement“ tretira izmeštanje ne samo kao fizički odnos tela i prostora, već kao duboko emotivno i identitetsko stanje. Izvođačko telo u ovom radu funkcioniše kao arhiv promena. Ono čuva tragove odlazaka, privremenih mesta, boravaka, povrataka i unutrašnjih pomeranja koja ne prestaju onda kada se kofer raspakuje.
Važan doprinos finalnoj artikulaciji rada dali su saradnici Dušan Vučković, zadužen za zvuk, i Shtroxy, kao kreativna saradnja. Njihov doprinos pomogao je da se oblikuje atmosfera u kojoj kostim postaje više od vizuelnog elementa. On postaje prostor performansa, sklonište za telo i materijalni trag neizvesnosti.
Završni program izložbe posebno je važan jer omogućava da se umetnički rad ne posmatra samo kao zatvorena postavka, već kao povod za razgovor. Susret Dimitrija Kokanova, Emilije Đorđević i Selene Orb otvara prostor za pitanje kako različite umetničke prakse govore o istom stanju. Kako teatar razume telo, kako muzika artikuliše nedostajanje, kako tekst imenuje ono što se ne može do kraja smestiti u jednu sliku.
Program u petak, 19. juna, počinje u 19 časova razgovorom „Nema vremena pre nas. Mi smo svuda i zauvek“, koji traje do 20 časova i 30 minuta. Nakon toga, od 20 časova i 30 minuta do 22 časa, publika će moći da obiđe izložbenu postavku.
U subotu, 20. juna, izložba će biti otvorena poslednji put, od 20 do 22 časa, što će biti finalna prilika da publika pogleda video instalaciju pre zvaničnog zatvaranja.
Program se održava u Galeriji Kolektiv, u Drinčićevoj 20 u Beogradu. Ulaz na sve programe je slobodan.
„Dis_placement“ nas podseća da izmeštenost nije samo geografska činjenica. Ona je i stanje tela, ritam života, emotivna mapa, tiha napetost između odlaska i pripadanja. U tom prostoru, kostim, zvuk, tekstil, slika i reč postaju načini da se ono što je nestabilno ipak uhvati, barem na trenutak, pre nego što ponovo promeni mesto.
Photo credit: Isidora Pokrajac
