Nove regionalne serije stižu na 39. Filmski festival u Herceg Novom
Nekada su televizijske serije bile samo predah između dva filma. Danas su postale jedan od najuzbudljivijih prostora savremenog pripovedanja, mesto na kojem autori imaju dovoljno vremena da razviju likove, izgrade čitave svetove i ispričaju priče koje publika nosi sa sobom mnogo duže od završne epizode.
Upravo zato Filmski festival u Herceg Novom i ove godine nastavlja program posvećen regionalnim serijama.
Od 23. do 27. avgusta, u dvorani Park, publika će imati priliku da pogleda po jednu epizodu četiri ostvarenja koja tek očekuju svoje zvanične premijere. U programu će biti predstavljene serije „Ljuljaj me nežno“, „Pupin“, „Biće novih leta“ i „Trezor“.
Ovi naslovi još nisu stigli do šire publike, ali iza njih stoje autori čija su imena već dobro poznata regionalnoj filmskoj i televizijskoj sceni. Među njima su Nevio Marasović, Sandra Mitrović, Danilo Bećković, Gvozden Đurić i Matevž Luzar.
Publika u Herceg Novom tako neće dobiti samo priliku da prva pogleda nove epizode. Nakon projekcija moći će da razgovara sa kreatorima, rediteljima, glumcima i producentima i sazna kako su priče nastajale, zbog čega su izabrani određeni žanrovi i kakvi su izazovi obeležili njihovu produkciju.
Serije kao četvrti stub festivala
Program posvećen serijama uveden je prošle godine, a već u svom drugom izdanju zauzima važno mesto u strukturi festivala.
Uz dugometražni igrani film, dokumentarni program i studentska ostvarenja, serije postaju četvrti programski stub Filmskog festivala u Herceg Novom.
To nije samo odgovor na rastuću popularnost televizijskih i striming sadržaja. Reč je o priznanju da se neke od najvažnijih savremenih priča danas upravo razvijaju kroz epizodnu formu.
Urednik programa Stefan Bošković, pisac, dramaturg i scenarista, istakao je da su televizijske serije odavno postale jedan od najznačajnijih formata savremenog pripovedanja.
„U njima nastaju priče koje dugo ostaju s nama, likovi koje pamtimo i svetovi u koje se vraćamo“, rekao je Bošković.
Upravo ta mogućnost povratka razlikuje seriju od filma.
Film uglavnom traži da se priča zaokruži u jednom susretu sa publikom. Serija može da ostavi likove nedovršene, da ih menja postepeno i dozvoli gledaocu da sa njima provede nedelje, mesece, a ponekad i godine.
Zbog toga se odnos prema serijskim junacima često približava stvarnim odnosima. Publika prati njihove odluke, očekuje njihov povratak i raspravlja o njihovim postupcima kao da je reč o ljudima koje poznaje.
Četiri priče koje tek čekaju publiku
Ovogodišnji program obuhvata četiri žanrovski različita projekta.
Romantična dramedija „Ljuljaj me nežno“ otvoriće program 23. avgusta. Dan kasnije biće predstavljena biografska istorijska drama „Pupin“.
Program se nastavlja 26. avgusta dramom sa elementima komedije „Biće novih leta“, dok će ga 27. avgusta zatvoriti „Trezor“, kriminalistički i psihološki triler nastao u saradnji autora i producenata iz Slovenije, Hrvatske i Crne Gore.
Takav izbor pokazuje koliko se regionalna produkcija udaljila od ideje da publika želi samo jedan tip priče.
Ljubavni odnosi, istorijske ličnosti, savremeni život i kriminalističke misterije pripadaju veoma različitim svetovima, ali ih povezuje potreba da se lokalne i regionalne teme predstave kroz formu sposobnu da komunicira sa širokom publikom.
Važno je i to što festival ne prikazuje kompletne sezone. Jedna epizoda moraće da pruži dovoljno informacija da publika razume svet serije, a istovremeno da probudi radoznalost za ono što dolazi kasnije.
Takva projekcija podseća na prvi susret sa knjigom. Dobijamo početak, ton i nekoliko likova, ali odgovor na pitanje da li želimo da nastavimo zavisi od toga koliko nas je priča već uvukla u svoj svet.
„Ljuljaj me nežno“ otvara program
Prva projekcija biće održana 23. avgusta u 19 časova.
Serija „Ljuljaj me nežno“ nastala je u produkciji TS Media i Režima, a potpisuju je kreatori Tamara Krcunović, Nina Mitrović, Nevio Marasović i Dušan Bulić.
Režiju dele Nevio Marasović i Sandra Mitrović.
Najavljena kao romantična dramedija, serija se oslanja na žanr koji lako može da sklizne u predvidljivost, ali upravo zato pruža mnogo prostora za autorski pečat.
Dobra romantična dramedija ne zavisi samo od pitanja da li će dvoje ljudi završiti zajedno. Ona mora da pokaže zbog čega se približavaju, od čega beže i koliko su spremni da promene sliku koju imaju o sebi.
Humor u takvim pričama često nastaje iz nesporazuma, ali ono što ih čini zanimljivim jeste prepoznavanje stvarnih strahova i slabosti iza tih situacija.
Život Mihajla Pupina u serijskoj formi
Program se nastavlja 24. avgusta u 19 časova serijom „Pupin“.
Ovaj projekat nastao je u produkciji Mali Budo, a kreatori su Danilo Bećković i Aneta Ivanović. Režiju potpisuje Danilo Bećković.
Biografska istorijska drama nosi poseban izazov. Potrebno je predstaviti život poznate ličnosti, ali izbeći da se ona pretvori u niz datuma, dostignuća i unapred poznatih činjenica.
Mihajlo Pupin pripada istoriji nauke, obrazovanja, migracija i odnosa između Balkana i Amerike. Njegov život pruža materijal za priču o znanju, ambiciji, pripadanju i ceni koju čovek plaća kada napusti poznati svet.
Serijska forma omogućava da se iza imena iz udžbenika otkrije osoba sa sumnjama, sukobima, privatnim odnosima i odlukama koje nisu uvek izgledale istorijski važno u trenutku kada su donete.
Publika u Herceg Novom dobiće prvi uvid u način na koji su autori odlučili da ovom životu pristupe.
„Biće novih leta“ između drame i komedije
Treća projekcija zakazana je za 26. avgust u 19 časova.
Seriju „Biće novih leta“ potpisuje Gvozden Đurić kao kreator i reditelj. Projekat je nastao u produkciji TS Media, uz izvršnu produkciju kuće Adrenalin.
Naslov u sebi već nosi obećanje, ali i blagu tugu.
Rečenica „biće novih leta“ može da bude uteha nakon propuštene prilike, pokušaj da se odloži suočavanje sa gubitkom ili iskrena vera da će život ponovo ponuditi ono što trenutno izgleda završeno.
Žanrovsko spajanje drame i komedije odgovara pričama u kojima svakodnevni život nikada nije samo tragičan niti potpuno vedar.
Upravo između ta dva tona često se nalazi najprepoznatljiviji regionalni senzibilitet. Ljudi se šale onda kada im nije do smeha, a humor postaje način da se podnesu situacije koje se drugačije teško mogu izgovoriti.
„Trezor“ zatvara program
Poslednje veče programa posvećeno je seriji „Trezor“, koja će biti prikazana 27. avgusta u 19 časova.
Reč je o koprodukciji Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. U projektu učestvuju RTV Slovenija, Antitalent, HRT i RTVG.
Kreator i reditelj serije je Matevž Luzar.
„Trezor“ je najavljen kao kriminalistički i psihološki triler sa elementima drame.
Sam naslov priziva nešto zaključano, zaštićeno i skriveno od pogleda. To može biti novac, tajna, dokument ili deo prošlosti koji bi neko želeo da zadrži izvan domašaja drugih.
Najbolji kriminalistički trileri ne funkcionišu samo zahvaljujući pitanju ko je počinio zločin. Njihova snaga nalazi se u otkrivanju motiva, slabosti i sistema koji su omogućili da se zločin dogodi.
Psihološka dimenzija dodatno pomera pažnju sa samog slučaja na ljude koji pokušavaju da ga reše, prikriju ili prežive.
Regionalna koprodukcija može seriji pružiti i širi prostor, različite lokacije i složeniju perspektivu od one koju bi donela priča ograničena na samo jednu sredinu.
Razgovor nakon odjavne špice
Posebna vrednost programa nalazi se u susretima sa autorskim ekipama.
Publika obično gleda završeno delo, bez uvida u brojne verzije scenarija, promene glumačke podele, produkcijske probleme i odluke koje su oblikovale ono što se na kraju pojavilo na ekranu.
Razgovori sa kreatorima, rediteljima, producentima i glumcima mogu da otvore upravo taj nevidljivi deo procesa.
Kako nastaje ideja za seriju? Koliko se početna zamisao menja tokom produkcije? Šta određuje dužinu epizode? Kako se gradi lik koji mora da zadrži pažnju publike tokom čitave sezone?
Takva pitanja zanimljiva su gledaocima, ali imaju posebnu vrednost i za mlade autore, studente i profesionalce koji žele da razumeju način na koji regionalna industrija danas funkcioniše.
Stefan Bošković najavio je da program želi da okupi autore, producente, emitere i gledaoce oko zajedničke strasti prema dobrim pričama.
On očekuje da će susreti doneti razmenu iskustava, nove saradnje i doprineti daljem razvoju serijske produkcije u regionu.
Festival tako postaje više od mesta prikazivanja.
On može da bude prostor u kojem se započinju razgovori koji će kasnije prerasti u nove projekte.
Regionalna produkcija pred novom publikom
Serije iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore pokazuju da regionalna produkcija sve više zavisi od saradnje.
Televizijski projekti zahtevaju velika finansijska sredstva, složenu organizaciju i timove koji tokom dugog perioda moraju da rade na istom svetu.
Koprodukcije omogućavaju razmenu resursa, lokacija, glumaca i stručnog znanja. One istovremeno povećavaju mogućnost da serija stigne do publike izvan zemlje u kojoj je prvobitno nastala.
Regionalna publika već deli veliki deo jezika, istorije i kulturnih referenci. Ipak, svaka sredina unosi sopstveni ritam, humor i pogled na stvarnost.
Najzanimljivije serije mogu da budu dovoljno lokalne da deluju autentično, a istovremeno dovoljno univerzalne da ih razume gledalac koji ne poznaje svaki detalj društva iz kojeg dolaze.
Program u Herceg Novom pruža priliku da se vidi u kom smeru se taj balans razvija.
Kada serija postane zajedničko iskustvo
Većina ljudi danas serije gleda kod kuće, često sama i tempom koji sama određuje.
Festivalska projekcija vraća ih u zajednički prostor.
Publika istovremeno reaguje na humor, tišinu, napetost i neočekivane obrate. Kreatori mogu neposredno da osete kako epizoda funkcioniše pred gledaocima koji je vide prvi put.
To je posebno vredno za projekte koji još nisu imali svoje zvanične premijere.
Prve reakcije ne moraju promeniti završeno delo, ali autorima mogu pokazati šta je publika prepoznala, gde se iznenadila i koji likovi su već uspeli da uspostave vezu sa gledaocima.
Za publiku, takva projekcija donosi osećaj otkrivanja.
Ona ne dolazi da pogleda naslov o kojem su svi već govorili. Dolazi pre komentara, ocena i preporuka, u trenutku kada još uvek nema unapred formiranog mišljenja.
Sve boje filma, ali i serija
Trideset deveti Filmski festival Herceg Novi, Montenegro Film Festival, biće održan od 22. do 28. avgusta na više lokacija u Herceg Novom, pod sloganom „Sve boje filma“.
Program posvećen serijama održavaće se u dvorani Park od 23. do 27. avgusta.
Iako slogan govori o filmu, ovogodišnji program još jednom potvrđuje da granice između filmskog i televizijskog pripovedanja postaju sve otvorenije.
Reditelji, glumci, scenaristi i producenti sve češće prelaze iz jednog formata u drugi. Vizuelni jezik serija postaje ambiciozniji, dok filmovi preuzimaju strukture i ritmove koje je publika upoznala kroz epizodno pripovedanje.
Važnije od pitanja na kojem ekranu gledamo priču postaje pitanje da li ona uspeva da nas zadrži.
Herceg Novi će ovog avgusta publici ponuditi četiri moguća odgovora.
Od romantične dramedije i istorijske biografije do savremene drame i psihološkog trilera, program pokazuje koliko različitih svetova može da stane u jednu epizodu.
Možda će neki od ovih naslova zaista postati među najgledanijim regionalnim serijama naredne sezone.
Publika u Herceg Novom moći će da kaže da ih je upoznala pre svih.
Photo credit: Miloš Samardžić
