Vojislav Mamužić: Krojač tvrdog zvuka

Upoznajte Vojislava Mamužića, krojača iz Subotice koji tvrdi zvuk prevodi u iglu, konac i kožu. Pod nadimkom Destroyer, bez ateljea i velikih mašina, iz sobice pravi konfederacijske i bajkerske kape, prsluke, narukvice i šešire — komade što mirišu na second-hand kožu, garažu i koncertnu binu. Njegov svet su metal, pivo, tetovaže i bajkerske fešte na kojima barter još postoji („ja njima kapu, oni meni hranu i pivo“).

Motivi idu od Ozzyja i Motörheada do Zaječarskog i Subotice, uz pedantan balans između autentičnog kroja i ličnog pečata. Ručni rad kao stav: spor, tačan, uporan — i beskompromisan prema trendu. Ovo je razgovor sa čovekom koji kapu šije kao da slaže riff.

„Destroyer“ pre igle i konca: odakle nadimak — i kako opisuje tvoj karakter kada radiš sitne, precizne stvari ručnog rada?

Nadimak Destroyer sam dobio negde 2005. ili 2006. godine, kada sam visio sa tadašnjim društvom.

Prvi komad iz ljubavi: sećaš li se trenutka kada si napravio prvu konfederacijsku kapu — šta te je „ubolo“ da kreneš baš tim putem?

Prvi put kada sam napravio moj ručni rad tj kapu zapravo nije ispala baš kako sam hteo, ali sam je popravio i dan danas je nosim. Učim iz grešaka da napravim bolje kape. Ne znam šta me je baš ubolo da pravim najviše juznjačke kape, možda jer su baš neobične za pravljenje. 

Autentičnost vs. autorski pečat: kako balansiraš istorijsku tačnost (krojevi, materijali, proporcije) sa motivima kao što su Ozzy Osbourne, Zaječarsko pivo, keltska detelina, Subotica, Motörhead?

Kada pravim juznjačku kapu unapred zamislim kakva će da ispadne. Šta će imati na topu kape, napred i šta će biti. Ponekad pre nego što napravim kapu stavim materijal pored i gledam da li će ova boja (na primer kao što sam zaječarsku kapu uredio, koja je crvena i crna) odgovarati ili ne.

Bez ateljea, sa rukama: kako izgleda tvoja „pokretna radionica“ — alati, materijali, gde nabavljaš štof, kožu, metalne delove?

Moj “atelj” ili bolje rečeno moja soba liči na mali sto gde pravim kape. Alat sam kupio u bagat prodavnici (makaze,konce i sitnice). A materijal za pravljenje kapa nađem u second hand radnji, kao što su kožna suknja, kožne pantalone (najviše radim sa kožom).

Kroj po meri ličnosti: kada praviš komad za nekog drugog, šta meriš osim obima? Muziku koju voli, boje, životne navike? Daj primer personalizacije.

Kada pravim kapu za nekoga prvo mu izmerim obim glave. Onda popričamo šta bi volio da bude na kapi, da li hoće da kapa bude kožna ili ne. Koje simbole želi? Koje boje? I naravno dogovorimo se oko cene.

Bajkerske fešte kao tržište: ispričaj onu „ja njima napravim, oni meni hranu i pivo“ dinamiku. Kako izgleda barter ekonomija u tvojoj praksi?

Kada odem na motosusret napravim ili južnjačku ili bajkersku kapu predsedniku motosusretua, kao moj poklon njima. Dobijem ponekad pare, mada najviše dobijem poštovanje od ljudi. Pravio sam i kožne bajkerske narukvice za motosusret, kao mali znak pažnje ljudima sa motorima.

Ručni rad vs. brzina: koliko ti vremena treba za jednu kapu ili prsluk? Gde najviše „curi“ vreme — kroj, šivenje, ukrasi, patina?

Kada pravim kape najviše vreme gubim kada trebam da kapu treba da sastavim u celinu. Najviše mi treba negde 5 ili 6 dana da napravim jednu kapu, ako imam materijala – ako ne, ako trebam da nađem materijal onda mi treba 2 nedelje.

Favorit među motivima: koja kap(a) ti je najdraža i zašto — tehnički najzahtevnija ili emotivno najbliža? (Ako moraš: Ozzy, Zaječarsko, Subotica ili Motörhead?)

Moja najdraža kapa je Maiden kapa, koja je slučajno ispala da izgleda kao prava južnjačka 😁. Ne sećam se kako sam je napravio tako dobro ali sve kape pravim da izgledaju kao ta kapa. Nedavno sam (pre dve nedelje) napravio Motorhead kožnu – južnjačku kapu koja izgleda kao Maidenova.

Publika: ko kupuje tvoje komade — istoričari/reenactment zajednica, bajkeri, metal publika, turisti, „alt“ scena iz Subotice? Šta im je zajedničko?

U početku sam počeo sebi da pravim kape. Jer sam hteo da ima kape koje na ovom području se ne možeš naći. Da budem drugačiji od svih. I ne znam baš kako je počele, ali sam napravio za nekoga južnjačku kapu povodom rođendana, i od tada su me neki pitali da li mogu da napravim i njima iste kape. Jer im se sviđaju takve kape, ne moraju biti bajkerske, metal ,istorijske – pravim im jer furam stajling.

Metal, pivo, tetovaže: koliko tvoja kultura (metalhead + beer lover + ink) ulazi u dizajn? Koji ti je „riff“ u vizuelnom smislu najbliži?

Pored južnjačkih kapa pravim i bajkerske kape (na primer pevač Rob Halford iz benda Judas Priest). Prvi put kada sam otišao na koncer Priesta i video pevačevu kapu, rekao sam sebi moram da je imam. I kroz muku sam je napravio, naravno – sada imam 3 kožne i jednu teksas bajkersku kapu.

Granica simbola: konfederacijske kape nose i kontroverzne asocijacije. Kako objašnjavaš svoj pristup — između istorijskog reenactmenta, zanatstva i alternative?

Pored kapa pravim i kožne narukvice, kožne chokere i novo što sam počeo da pravi je kožni prsteni. I što sam hteo bas da vidim da li mogu da napravi je kožni cowboy šešir da napravim.  Što jesam uspeo da napravim😁.

Planovi bez filtera: šta bi voleo da savladaš sledeće — novi tip šešira, „battle-worn“ finiše, mini-limitirana serija? I gde sebe vidiš: custom narudžbine, pop-up štandovi, kolab sa muzičarima?

Sledeće što bih voleo, jeste da imam u budućnosti tezgu ili štand, da prodajem moj ručni rad tj kape. I što bih stvarno voleo u budućnosti da mogu sa nekim rok ili metal muzičarima napravim kape i da oni nose, ali otom potom 😃. Zasada planiram napraviti i testirati sebe da li mogu napraviti još jedan cowboy šešir ili ne. Držim fige 🤞 da mogu da ga napravim.

Photo credit: Vojislav Mamužić